Kako, pa šta onda da radite?! Pa, šta ste pravili decu, kad pre toga niste prošli adekvatne obuke za roditelje!
A ono onda obriše suze, zamućeni pogled mu se razvedri, lice mu obasja sveznajuća epifanija, uhvati vas svojom dečjom rukicom za rame i kaže “Izvini mamice što sam se nerazumno ponašao, to je zato što imam čudnu fazu u svom razvoju, volim te najviše na svetu i trudiću se da što manje urlam i bacakam se dok traje ovaj teški period.
Kadar se polako širi, na nebu proleće ptica i nazire se duga, a život ponovo postaje reklama za stambene kredite.
E, jel vam sad jasno, šta je to?
A, šta kod vas se nije tako završilo?
Čudno…
Pa možda ste trebali da potražite savet od nekog iskusnijeg.
Ja sam, na primer, posle prve takve scene, naravno, odmah pozvala svoju sveznajuću mamu, roditeljski uzor i ideal, za savet. Doduše, odgovor je bio:
- – Nemam pojma, ti se nikad nisi tako ponašala“.
!?!
Sledeći je na redu, logično, bio dečji psiholog, a u glavi se već rađala Ideja i o poseti dečijem neurologu, psihijatru, homeopati, akupunkturisti, čarobnjaku…
- – Znate nešto nije u redu, moje dete je besno, uznemireno, agresivno, udara, grize, otima se… a bila je do juče tako divna!
I, naravno, vrlo profesionalan odgovor:
– Pa, znate, to su razvojne faze, trebalo bi da prođu do treće godine, morate biti strpljivi I, naravno, paziti da se dete u takvim akcijama ne povredi.
– Ahaaa… A šta ako ne prođu do treće?
– E pa tada je to već razmaženost, a to je već posledica pogrešnog vaspitanja. Morate detetu postavljati jasne granice…
Usledio je vrlo interesantan period života kada sam otkrivala valjda najsofisticiranije veštine pregovaranja.
Na primer: – Kako naterati dete da uđe u automobil, dok ga obilaze začuđeni prolaznici, a ono sedi na sred trotoara i detaljno proučava zgaženi maslačak. Naravno, svaki pokušaj fizičkog pomeranja, u ovakvom slučaju prošao bi slično kao kada biste panteru pokušali golom rukom da otmete sveži biftek.
A, ne, ne, nemojte ni pomišljati na onu varijantu – ako ne uđeš u auto, mama ide bez tebe.
Monstrumi!
Pa zar ne znate da će to da ostavi ozbiljne posledice na dečju psihu! Za ceo život!! Nepopravljivo!!! Pogotovo kod prevremeno rođene dece koja imaju problem sa odvajanjem od majke!!!!
Kako, pa šta onda da radite?! Pa, šta ste pravili decu, kad pre toga niste prošli adekvatne obuke za roditelje! Ovako sada zbog svoje neukosti pravite buduće frustrirane članove društva sa ko zna kakvim neurozama i još gorim psihičkim posledicama!
U ostalom, preispitajte malo svoje prioritete. Zar baš stvarno morate da uđete odmah u taj auto. Pa kako dete da se razvija ako mu ne date vremena da istražuje svet oko sebe. Kako to mislite imate zakazane termine kod fizijatra i logopeda? Pa, vi morate da znate da tako malo dete nema jasnu predstavu o vremenu. Uostalom, zašto niste krenuli na vreme. To se uči još u osnovnoj školi…
Nego da se vratim na temu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Prijavi se za vebinar “7 roditeljskih mitova koji ti otežavaju život”
Da li je svaka kazna nepoželjna i traumatična za dete? Postoji li jedan pravi recept za podizanje dece? Koliko roditelji zaista mogu da utiču na svoju decu? Da li treba...
Jesam li ja kanta ili roditelj?
Nemam svoje granice. Ja sam majka koji je previše ozbiljno shvatila ideju da biti roditelj znači biti sigurna luka i kanta za negativne emocije svoje dece. Zato što želim da se osećaju potpuno prihvaćenim, dopuštam...
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
Zanimljiv, duhovit i svakako realističan pristup ovoj uvek aktuelnoj temi. Medjutim, grešite u pretpostavci da ste monstrum (od majke) ukoliko “zgrešite”, to jest pribegnete neželjenom ponašanju, odnosno batinama. Ni jedan psiholog ili terapeut Vam neće dati tu etiketu, jer se podrazumeva da je ljudski grešiti, znači greške su prihvatljive. Medjutim, fizičko kažnjavanje kao izbor metode vaspitanja je pogrešan, to zapravo poručuju protivnici Z. Milivojevica. (Ne da ste automatski monstrum.) I, lično verujem da je ova zabrana usmerena na one roditelje kojima je to prvi izbor u vaspitanju dece, što sa Vama i većinom roditelja srećom, nije slučaj.
@neki drugi dr. Fantastičan tekst.Suština borbe protiv ovakovog nakaradnog zakona uopšte nije ono što navodite i pokušavajući da relativizujete. Možda ste zaista puni idealističkog naboja i humanih principa, pa u svojoj naivnosti ne vidite šta “zapadni dobrotvori i neše mesije valjaju iza brega”. Vredelo bi da dobro razmislite o posledicama ozbiljnog mesanja drzave u porodične odnose. Koja je to šteta da se dozvoli nekome da proizvoljno pprocenjuje(preciznosti tu nema) da li je roditelj prešao meru ili ne. Uostalom postoji sasvim dovoljno paragrafa u postojećim zakonima da stvarno se onemoguće i kazne roditelji nasilnici. Sve ostalo je otvaranje pandorine kutije sa neverovatnim mogućnostima zloupotreba, a bez i jednog potrebnog razloga da se donose takvi zakoni. Pogledati odličnetekstove dr Slobodna Antonića i doc Milana Stankovića:
http://www.nspm.rs/prikazi/gradjansko-vaspitanje-i-deca-spijuni.html?alphabet=l
http://srbin.info/2015/01/08/sta-nam-sprema-evropa-da-li-ce-deca-vaspitavati-roditelje/
Naš narod uima sasvim lepu izreku NE ČAČKAJ MEČKU!!!
Ako pal pripadatelokobimim NVO-ima mesijima evroatlantskih blagostanja, gej civilizacije i vlasništva državne administracije nad svakimsekundom naših života, onda sa vama nema bilo kakve dalje diskusije već surove borbe. Izbora nema, poraz je i kraj civilizacije.