Konstantno preterano mešanje roditelja dovodi se u vezu sa povećanim verovanjem deteta da mu sve „sleduje“. Deca koja su navikla da od roditelja dobijaju sve što im je potrebno bez ikakvog napora misle da imaju pravo na sve ali da nisu dovoljno sposobni da postignu ono što žele. Ovakvo razmišljanje izaziva dalja razočarenja u životu kada društvo pokaže da se priznanja ne dobijaju tako lako.
Kako su roditelji ubili dečju igru…
Nasuprot zaštitničkom roditeljstvu, blago zapostavljanje je kao vakcina. Ako se deca bore sa malim nedaćama ona će razviti određene veštine preživljavanja i steći samopouzdanje da mogu rešiti šta god im stane na put. Pod blagim zapostavljanjem se podrazumeva distanciranje roditelja od manjih problema uz jasno stavljanje do znanja da su tu čak i kad nisu „vezani“ uz dete, da dete zna samostalno da rešava probleme i jedini je način da osete snagu roditeljske veze i osećanje sopstvene sposobnosti.
Dozvolite deci da žive sa razočarenjem i rešavaju svoje probleme samostalno, koliko god je to moguće, uveravajući ih da ste čuli njihove brige i da ste uvek dostupni za moralnu podršku. Verujte u njihovu sposobnost da prebrode svaku prepreku koja im se nađe na putu. Posao roditelja je da pomogne detetu da postane samodovoljno. Puštajući ih da se uhvate u koštac sa razočarenjem je jedan od najboljih treninga koji mogu dobiti za suočavanje sa većim izazovima u životu.
Izvor: Moj pedijatar
