Borivoje Ilić ide u 8. razred OŠ „Gojko Drulović“ u selu Negbina i nedavno je objavio zbirku pesama posvećenu rodnom kraju. Poželeli smo da četrnaestogodišnjeg pesnika predstavimo čitaocima.
U vreme kada zamiru, neobično je da se u nekoj seoskoj školi, kao što je to nedavno bio slučaj u OŠ „Gojko Drulović“ u selu Negbina (opština Nova Varoš), održi vrlo posećena književna promocija. Ni promocija nije obična jer je reč o zbirci pesama Borivoja Ilića koji ide u 8. razred te škole. Još više od toga su neobične pesme. Ima ih preko sto i podeljene su u pet ciklusa: zavičajne, porodične, običajne, praznične i ljubavne.
Dovoljno neobičnosti da poželimo da četrnaestogodišnjeg pesnika predstavimo čitaocima.
* Kada si napisao prvu pesmu i o čemu je bila?
Prvu pesmu sam napisao kada sam imao trinaest godina, dakle, tek prošle godine sam počeo da pišem. Prva pesma je bila o Murtenici.
*Možeš li objasniti našim čitaocima šta je Murtenica? Verujemo da mnogi nisu čuli za nju ili su čuli ali nisu sigurni da zaista postoji.
Murtenica je najšumovitiji deo planine Zlatibor. Ona je jedan od tri vrha Zlatibora. Tako se naziva i ceo predeo koji se pruža ka Novoj Varoši, a pripada opštinama Čajetina i Nova Varoš.
* Koliko pesama si do sada napisao?
Napisao sam mnogo pesama, preko stotinu. Pesme sam prvi put objavio u ovoj svojoj prvoj knjizi.
* Kako pišeš pesme? Da li inspiracija dolazi u trenutku? Da li odmah zapisuješ stihove i da li ih doteruješ pošto napišeš?
Inspiracija mi naiđe u jednom trenutku i to najčešće kada nešto radim,na primer dok čuvam svoje stado, dok sadim, kopam i plastim… Ponekad pesma odmah ispadne lepa i nema potrebe da se doteruje, a ponekad pesmu kasnije doteram, kada mi nešto padne na pamet ili mi se učini da bi moglo biti i lepše.
* Neke, a zapravo skoro sve, tvoje pesme deluju kao da ih je pisala zrela osoba, čovek koji je prevalio pola života. Otkuda takav pogled na život, tako jaka osećanja prema rodnom kraju i našoj tradiciji?
Mnogi mi to kažu. Nisam siguran, možda je to zbog toga što sam odrastao uglavnom uz starije ljude. U mojoj bližoj okolini nema mnogo dece. Slušao sam stare pesme od dede i strica, saznavao sam o tradiciji, volim običaje – možda zbog toga.
* Pretpostavljamo da voliš da čitaš. Kakve knjige najviše voliš? Ima li neka koja ti je na posebnom mestu?
Pošto volim da glumim i član sam dramske sekcije, posebno volim da čitam dramska dela srpskih pisaca, recimo, Steriju i Nušića.
* Kako nabavljaš knjige za čitanje?
Uglavnom se koristim knjigama uz školske biblioteke.
* Kog domaćeg pisca ili pesnika najviše voliš?
Najviše volim Dobricu Erića, a mnogo volim da čitam našu epsku poeziju.
*A da li radije igraš igrice, čitaš knjige ili nešto treće?
Igrice uopšte ne igram. Nisam ih igrao kad sam bio mali a nekmoli sad. Bavim se ozbiljnim poslovima. Posebno volim da radim skoro sve poslove na selu. A uz sve to pevam od svog prvog razreda tradicionalne pesme izvika koje potiču sa našeg kraja.
* Da li devojčice vole tvoje pesme? Jesi li postao popularan u društvu? Da li ti to prija?
Neke da, neke ne. Nekima su moje pesme lepe, a nekima su staromodne. Postao sam popularan. Prija mi, sa tim smirujem živce. Volim da idem po festivalima i da se družim uz pesmu sa ostalim „kolegama“.
*Pored zbirke pesama, ti si vlasnik više medalja, pohvala, zahvalnica – iz koje oblasti?
Da, vlasnik sam više diploma, zahvalnica, pohvala i mnogobrojnih nagrada. Upravo iz oblasti pevanja izvika. Član sam „Društva za negovanje tradicionalnog pevanja izvika“ iz Nove Varoši.
* Šta ćeš biti kad stvarno porasteš?
Sebe, kad porastem, zamišljam isto u selu. Ne bih voleo da živim u velikom gradu. Bavio bih se poljoprivredom. Moja velika želja je da naša sela opstanu, da se ljudi vrate zavičaju.
Izdavač Borivojevog prvenca je Uteks iz Beograda. Autor se zahvaljuje sponzorima, a to su: Dragoslav Jarakovic, sveštenik negbinske crkve; Radosav Lale Bralović, Radojko Stojković, Todor Jadžić Doka.
Detinjarije mu u bližoj budućnosti žele mnogo stihova o sreći mnogih ljudi pronađenoj u zavičaju.
(Razgovarala: Vesna Smiljanić Rangelov)
Kuća stara
U samoći i divljini
Osta sama u tišini
Kuća stara roda moga
Bez ikoga osta svoga.
Vrata su joj zaključana
Korov raste sa svih strana
Ispraše im boju kiše
A zavese vetar njiše.
Vremena se ona seća
Kada nas je puno bilo
Svako veče sjelo, prelo
Komišanje i posjelo.
U hodniku ispod grede
Kukavica gnezdo svila
Gde je nekad moga dede
Okačena kapa bila.
Murtenice rodni kraju
Murtenice moja mila,
Ti si mene odgajila.
Murtenice, rodni kraju,
Oj, Negbino, zavičaju.
Borovi ti krase lice,
A i lepe čobanice.
Crkva, škola i borići,
Na vrh sela zaseok Ilići.
S Murtenice gledam dole,
Oj, Negbino, selo moje.
Tu je narod vedra lica,
Gajila nas Murtenica.
U Negbini pokraj mosta,
Tu mi moja ljubav osta.
Ljubav moja, srce moje,
U Negbini ostalo je.
Moj golube
Oj, golube, ptico mala,
Da li bi me poslušala.
Poslušaj me samo sada
Samo sada i više nikada.
Odnesi mi dragoj pismo,
Jer zajedno više nismo.
Odnesi joj preporuku
I podaj joj ti u ruku.
Pogledaj je ti u lice,
Oj golube, lepotice.
Da li ona oči krije,
Da l’ po licu suze lije.
Da li ona za me pita,
Sačekaj je dok pročita.
Oj, golube, ptico mila,
Je l’ me draga pozdravila?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Dojave o bombama u više od 100 škola u Beogradu
Veliki broj osnovnih škola u Beogradu, njih 97, kao i pojedine srednje škole, jutros je dobilo dojave o bombama, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Nakon detaljnih provera većine škola, utvrđeno je...
Kad majka vidi vuka na putu za školu, a ne sme da zakasni na posao
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov Možda nije u trendu, ali ja recimo baš želim da ostarim, onako skroz. I tako maštam... Kad ja jednom budem prava baba, ispričaću unučadima ovu priču....
Pronašli smo – rešenje za roditelje koji žele da im deca ekrane koriste umereno i uz kvalitetan sadržaj
Ako pitate prosečnog, zaposlenog roditelja jednog ili više školaraca šta mu je najveći izazov u odgoju dece, on će vam, bez sumnje, reći – ekrani. Televizija, mobilni telefon, računar. A...
Dvanaestogodišnji drvodelja nakon zadirkivanja vršnjaka dobio masovnu podršku na internetu
Gabrijel Klark iz Kambrije u Engleskoj još sa četiri godine počeo je da pravi predmete od drveta. Sada dvanaestogodišnjak, poželeo je mauntin bajk i njegov otac, filmski režiser Ričard Klark,...
Nema komentara.