Pomislila sam kako je ovo jedan divan tata, onaj koji, ma koliko da je umoran, ne samo da ima strpljenje, već neko ko nestrpljivo čeka momenat da bude strpljiv sa svojom decom
Piše: Ana Vučković
U trolu je ušao tata sa dve devojčice, jednom od četiri, drugom od šest godina. Ustala sam kako bi mlađa sela, i stala pored njih, dovoljno blizu da čujem kako tata razgovara sa njima dvema, obučenim u lude haljinice sa glavama medvedića.
Starija je pitala tatu da li mu večeras dolaze drugari, jer počinje Evropsko prvenstvo u fudbalu, mlađa je pitala da li će piti sokić ili pivo, a starija je onda dodala da neće reći mami, ako ostanu dugo. Zanimalo je ko večeras igra, a kad joj je tata rekao da su to Rumunija i Francuska, činilo se da devojčica o tome pomno razmišlja. Upitala je mlađu sestricu da li zna koji je glavni grad Francuske, a koji Rumunije. Mala je gledala u tatu, čekala je da joj pomogne, a tata se pravio da nema pojma, da bi starija sestra, kao jedina pogodila.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Sinu nije mogao da priušti školsku torbu pa ju je napravio sopstvenim rukama
Ako neko zaslužuje nagradu za oca godine, onda je to tata iz Kambodže koji je svom sinu školsku torbu napravio sopstvenim rukama jer onu iz prodavnice nije mogao da mu...
Gde si oče?
Poštujem rad umetnika Strome, zato što se hvata u koštac sa teškim temama, koje bi ljudi radije izbegli, poput zavisnosti od interneta, terminalnih bolesti i samoprezira. I u ovoj pesmi,...
Očevi koji uzimaju roditeljsko odsustvo na kraju žele manje dece?
Novo istraživanje provedeno u Španiji pokazalo je da očevi koji uzimaju roditeljsko odsustvo kako bi ostali kod kuće s decom, na kraju žele manju porodicu. Naime, u ovoj je zemlji...
Мирко Митровић,”Први пут с оцем”: Десет година заједнице која зближава тате и децу
Мирка Митровића познајемо пре свега као оснивача родитељске заједнице Први пут с оцем, која је до сада организовала око 70 кампова, такмичења, хуманитарних акција, сплаварења… Тaкође он је муж, отац...
,,Da li mu dolaze drugari” , ,,neće reći mami”,svaka čast čoveku,ali ne zvuči kao da on svaki dan provodi sa svojom decom,već ih je željan,nažalost. To je kao ona varijanta da nas babe i dede nerviraju zato što su uvek spremni za ludiranje sa decom i savršeno strpljivi kad treba objasniti da su deca napravila neku glupost.Da,nažalost,sve je manje onih roditelja koji žive sa svojom decom i redovno su raspoloženi za vesele igrarije sa klincima.