Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Razvoj dečjeg mozga ne zavisi samo od školskog uspeha. Ključ je u svakodnevnim aktivnostima koje podstiču maštu, razumevanje emocija i sposobnost rešavanja problema.
Gotovo svi đaci svakodnevno koriste bar jednu platformu za društveno umrežavanje. U proseku, svaki učenik ima oko četiri naloga na društvenim mrežama, pri čemu taj broj raste sa uzrastom pokazuje istraživanje u okviru projekta “Prevencija vršnjačkog nasilja u školama”
Novembarci su posebna deca – mirna na prvi pogled, a u sebi nose dubinu, maštu i neobičnu snagu. Dok napolju jesen polako prelazi u zimu, u njima tinja topla, postojana energija koja ih izdvaja od drugih.
Odgajani bez dovoljno postavljenih izazova, sa stavom da im se sve pruži i omogući, rastu generacije koje su u takvim okvirima onemogućene za ambiciju i želju za uspehom
Juče su mediji preneli da je devojka propala kroz plafon čitaonice Pravnog fakulteta u Beogradu. Naime, navodno je devojci propala noga kroz plafon i ostala zaglavljena.
