Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Dok roditelji sa dubljim džepom biraju programe za decu, siromašni biraju bake i deke. Iz siromašnijih porodica tek 9% njih ima predškolsko obrazovanje.
Nema smisla da oni koji zarađuju mnogo više i oni koji zarađuju prosečnu platu plaćaju iste cene vrtića. Pravićemo socijalne karte i oni koji zarađuju više plaćaće više, kaže ministar.
Vrlo često roditelji smatraju vrtić samo mestom gde dete boravi i igra se sve dok ne dođete po njega. Vrtić je sve ono što roditelji misle da jeste, ali i mnogo više.
Bez obzira na naše najbolje namere i napore ponekad moramo da se suočimo sa činjenicom da ne poznajemo svoju odraslu decu onako dobro kako mislimo. Ipak, moramo ih posmatrati kako bismo otkrili da li se ispod maske stabilnosti i kontrole odrasla deca bore sa problemima koje njihovi roditelji ne vide.
Ženu koja je posle smrti majke ušla u tu ulogu neprimerno je zvati ovim imenom, koje je opterećeno brojnim negativnim značenjima, pa je stiglo vreme da stručnjaci za jezik predlože novi termin
