Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
Zahvalnost više nije samo prazna reč. Sve više je predmet naučnih istraživanja a prvi rezultati pokazuju da su roditelji koji pokušavaju da razviju osećaj zahvalnosti kod svoje dece potpuno u pravu.
Kada je Kejti Driskol rodila šesto dete, radovala se što je konačno postala mama i jedne devojčice. Ni činjenica da beba ima daunov sindrom nije joj umanjila sreću. "Nisam želela da je neko žali jer sam bila ponosna na nju" kaže Kejti u intervjuu koji je dala Hafington postu.
Veliki broj istraživača sada zastupa tezu da nadarenost ili talenat uopšte ne znače to što mi mislimo da znače, ako uopšte išta znače. Nekoliko njih tvrdi da samo postojanje darovitosti, kako su to obazrivo predočili, nije potkrepljeno dokazima.
Novi hit na internetu je joga instruktorka Lora Kasperzak koja obožava da se fotografiše u vratolomnim pozama sa svojom decom. Lorin Instagram profil već...
Nije bezuslovno dobar roditelj onaj koji voli svoje dete i koji se odriče ovoga ili onoga da bi tom detetu kupio ovo ili ono, da bi ga iškolovao, da bi mu napravio kuću, kupio stan, kola... To skoro da može svako. Ili je bar do skora mogao.
Ugledni pedijatar dr Harvi Karp, poznat po svojoj knjizi „Najsrećnija beba u kraju“ nedavno je na okruglom stolu posvećenom zagađivačima u hrani i životnoj sredini govorio o mogućoj uzročno-posledičnoj vezi između hemikalija i omasovljenosti autizma kod dece.
