Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Pritisak vršnjaka je normalan deo odrastanja. On nije znak slabosti tinejdžera — već prilika da kao roditelj pomognete svom detetu da izgradi zdrav osećaj sopstvene vrednosti i sposobnost za nezavisno prosuđivanje.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Roditelji su svakako jednim delom krivi za to, budući da od malih nogu daju deci mobilne uređaje kako bi ih „smirili“. Međutim, i sami roditelji tinejdžera se veoma retko zapitaju: „Šta to moje dete gleda i šta sluša?“
Dragi moji, ko vas ubeđuje da je „demokratija“ super? Ko vas laže da je normalno da svako radi šta hoće? Ko je izmislio da se odsustvo stida zove „moja prava“?
Obično postoje dobri razlozi za „ljutnju” mladih ljudi. Kao što ću opisati, ta ljutnja je često maska, odbrana od mnogo neuhvatljivijih, bolnijih osećanja.
Udruženje logopeda Srbije već trinaest godina se zalaže da se donese zakon koji bi uveo red u struku, propisao licenciranje i protokole lečenja dece sa sa smetnjama u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji
Mnogi roditelji za svoje tinejdžere kažu da su "depresivni", iako pod time ne misle na "pravu" depresiju, već tako opisuju ono što njima deluje kao manjak interesovanja za mnoge stvari, osim za telefone.
