Piše: Natalija Tomić, 17 godina
Pametni roditelji ne moraju da čitaju ovaj tekst. Šta pametnom roditelju može da kaže neka klinka od sedamnaest godina? Šta bi pametan roditelj imao da ispravlja u odnosu sa svojom decom? Pametan roditelj nema problematičnu decu. Pametan roditelj nije problematičan svojoj deci. Oni imaju zajedničke probleme ali sa drugim ljudima. I zajednički ih rešavaju.
Pametan roditelj je postao roditelj zato što je to želeo. Nikada svom detetu nije rekao „Nosila sam te ispod srca devet meseci“, „Porađala sam se tri dana“… Šta očekuje da dete odgovori na takvo „žrtvovanje“, posebno tinejdžer… Na primer „A što o tome nisi razmišljala devet meseci ranije?“
Pametan roditelj nije spavao noću dok su dete mučili zubići, virusi i prehlade i nije bio nervozan. Bio je spreman na to jer ako je mogao noćima da obilazi klubove može poneku noć da provede i sa svojim detetom. Tako uče da su jedno drugom toplo rame za plakanje iako tih noći i veći deo komšiluka učestvuje u toj razmeni emocija.
Pametan roditelj ne tera dete da „prohodava“ u raznim ortopetskim pomagalima. Baš ga briga da takvom informacijom fascinira takozvane prijatelje i zajedljivu rodbinu iz unutrašnjosti. On zna da njih nikada neće zadiviti i da će uvek upoređivati njegovu sa svojom decom. Naravno, oni su sve uradili i brže i bolje. Pametan roditelj uživa u svakom trenutku i ne doživljava roditeljstvo kao takmičenje.
Pametan roditelj ne davi svoju bebu batakom zato što mu je neko zamerio što pasira hranu. Slušala sam priču doktorke iz Tiršove kojoj donose „mamine i tatine gurmane“. Kaže da se deca dave svim i svačim ali da je najgore kada se zagrcnu belancetom. Ona je istraumirana onim što doživljava i nada se nekom zakonu koji će kažnjavati roditelje koji nude specijalitet kuće „Daj mu u ruku pa neka grize“.
Pametan roditelj ne gubi vreme listajući raznu literaturu i internet (pa ni ovaj tekst) u potrazi za odgovorom „Kako biti savršen roditelj i kako podići savršeno dete“. Odgovor ionako nikada neće naći. On se trudi da bude savršen svom detetu a ne da bude primer iz knjige. Podiže dete koje je njemu i samom sebi savršeno a nije društvena dijagnoza.
Pametan roditelj ne tera dete da se opismeni pre polaska u školu. Slova su sitnica u životu koju ćemo svakako savladati. On ne preskače „lekcije“ i ne požuruje vreme. Ali, svoje dete će naučiti da obaveze koje stižu kada im je vreme, završava “ljudski” i najbolje što može.
Pametan roditelj ne ucenjuje sopstveno dete. Ustvari, pametan ne ucenjuje nikoga. On zna da od tog posla nema vajde. Brzo dete ukapira sistem ucenjivanja i pretvara ga u bumerang. E, to je onda “rat svetova” u milion nastavaka. Mnogo je poštenije da NE bude NE. Ima samo jedna sitnica: pametan roditelj koristi NE samo kada nema drugo rešenje.
Pametan roditelj ponudi detetu da isproba razne sportove. Tako će sticati nove prijatelje, provodiće lepe trenutke a što je najvažnije, dete će sa radošću učestvovati u svim sportskim druženjima. Ceo život…Ne stvara klonove Novaka Đokovića ili Ivane Španović. A ako se ipak desi slavićemo medalju SVI.
Pametan roditelj je vidovit. On priča sa svojim detetom ali nekako više sluša. Dok sluša, proguta sto knedli, drži vodu u ustima i grize se za jezik. Sve informacije “prenoće” pa ih pomeša sa intuicijom. Tu sliku provuče kroz filter tinejdžerskih godina pa tek onda pravi scenario za film. A film mora da bude opušten, lagan, mudar i pomalo komedija. Ma za Oskara…
Pametan roditelj ne vređa ni svoje dete ali ni tuđu decu. Posebno ne vređa decu sa kojom se njegovo dete druži. Ne dozvoljava da mu lako izleti uvreda. Verbalno nasilje je na korak do fizičkog nasilja. On zna da je žaljenje neke “izgubljene duše” delotvornije od nabrajanja svih mana koje su ipak samo pretpostavka jednog roditelja. Realno…
Pametan roditelj ne ide po školi pa “dupetom zatvara vrata” i sebi i detetu. Ne pravi od prijatelja neprijatelje. Ne isteruje pravdu po hodnicima i društvenim mrežama. On svoje dete čuva i stvara mu prijatelje bolje nego što je odabrao sebi.
Pametan roditelj ne ostavlja za sobom nedoumice i probleme rešava odmah. On uči svoje dete da su problem rešivi. Kada se pojavi nerešiv problem, i prihvatanje situacije je rešenje. Ne traži krivca nego rešenje. Ne gubi vreme na kukanje i omiljena rečenica mu je “Ko zna zašto je to dobro”… I stvarno bude dobro.
Pametan roditelj ne čeka petnaest godina da počne da radi na odnosu sa svojim detetom. Tada su već stranci iz različitih svetova. Nema šanse da nadju zajednički jezik. Pametan roditelj ne voli da igra “na sreću” nego “na pamet”. Ne igra na tonalitet. Ne igra ni na silu ni na snagu. Ne stvara strahopoštovanje nego poštovanje.
Pametan roditelj, pre nego što zaspe, premota događaje. Ako njegovo dete mirno spava, i on može mirno da spava. Može mu se jer je pametan svaki dan već godinama. I jer je iskren i jasan. I razuman. I opušten. I jednostavan. I pravedan. I samo svoj i … detetov!
I sad nešto razmišljam. Što sam ja i kome sve ovo pisala…
Pametan roditelj ništa novo neće naučiti a nepametan ionako ništa neće razumeti.
Autor knjige Sedam smrtnih virusa.
Izvor: Detinjarije.com
