Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
„Poznavanje pravila ne služi tome da se supružnici pripremaju za raskid, već da jasno sagledaju svoju zajednicu i međusobne obaveze." - napominje advokatica Ivana Tomić
Tokom tih prvih godina naši staratelji su na naše potrebe, želje i osećanja odgovarali na odredene načine, a ne nekako drugačije. Obrasci njihovih reakcija podstakli su naše obrasce odnosa prema njima, koji se dalje ogledaju u našem odraslom modelu stila emotivne vezanosti.
Da bi razvili socijalne veštine i suočili se s realnošću na pravi način, deci ljubav nije dovoljna: roditelji moraju da ih disciplinuju i da se postave kao autoritet koji izgovara: „ne smeš” i „moraš”
Znaćete jednog dana, smrskane duše, da ova vaša domovina nije vaša, da ste višak. Iščupaćete koren i premestiti na neko drugo mesto gde bar život više vredi, gde je statistika slobode izbora šira i blagonaklona.
Od tebe nisam nasledila milione, kuću na Dedinju, vikendicu u Toskani, ni letnjikovac na Hvaru, ali sam nasledila talenat za slikanje, dar za pisanje, reči za utehu, šaku dobrog humora, snagu kada je najteže i ono najvažnije, nasledila sam dobru dušu i srce veće od svih kvadrata.
