Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Nametnut je standard dijaloga prema kojem u konfliktima nije poželjno „podizati glas”, ali da li zaista možemo od ljudi koji su u sukobu da zahtevamo da ignorišu ili maksimalno kontrolišu svoje emocije
Poenta je da deca saznaju da su prihvaćena, voljena, cenjena i važna... i kada nisu najbolja. Ako to ne probaju na vreme, a mnogi ne dobiju priliku, kako će znati da se planeta isto vrti i kada kada kiksneš?!
Svi želimo da živimo holivudske živote, volimo da budemo popularni, da se priča o nama, bez obzira na koji način ćemo steći tu popularnost. No, šta mi time poručujemo detetu?
Malo dete zahteva da je roditelj fizički dostupan da pruži utehu, dok adolescentima nije potrebna fizička blizina koliko saznanje da ih roditelji podržavaju čak i kada nisu prisutni.
Neka dečija pitanja će vas zbuniti, neka će vam se učiniti „preslobodnim“, ali pre svega imajte na umu da se upravo u tom uzrastu grade osnove detetovog razumevanja sveta i vaša objašnjenja za njega imaju nesumnjivo veliki značaj.
Roditelji počinju sumnjati u moje kriterijume za ocenjivanje, moje doživljavanje učenika, traže skrivene motive za to što sam njihovo dete upozorila zbog nečega.
