Razlog za to često leži u tome što se roditelji trude da pruže svom detetu sve ono što sami nisu imali u detinjstvu.
Foto: Pixabay
Genadij Malejčuk
Ne volim da dajem prognoze… to je vrlo nezahvalno. Ipak, kao psihoterapeut, izneću neke zaključke bez namere da bilo šta uopštavam, ali u želji da skrenem pažnju na izvesne tendencije.
U poslednje vreme mi se sve češće obraćaju klijenti (uslovno ću ih nazvati Generacija roditelja) koji ne znaju šta da rade sa svojom (često već odraslom) obezvoljenom decom bez ikakve inicijative (nazovimo ih Generacija dece). Bez obzira na uslovnost uzrasnih granica, ipak se može skicirati uobičajeni profil i roditelja i deteta.
ABULIČKI SINDROM
Generacija roditelja se generalno može okarakterisati kao „narcisoidna” (ali ne u kliničkom smislu te reči). Za Generaciju roditelja u balansu obaveze–želje u značajnoj meri preteže strana „obaveze”. Posledica toga jeste hipertrofija volje. To je generacija sa čvrstom voljom. Za njih su karakteristični usredsređenost, perfekcionizam, umeće da se cilj odredi i dostigne – s jedne strane, i slaba osetljivost na svoje ja i sopstvene želje – s druge strane.
Za Generaciju dece vaga „obaveze–želje“ preteže na stranu želje. Kao posledica toga, često kod njih možemo uočiti nesposobnost da voljno ulože napor i abulički sindrom. Akcenat na „želim” i neodložno zadovoljavanje želja vodi ne samo u nesposobnost da se strpi i pričeka, uloži napor, nego s vremenom vodi i – paradoksalno – do toga da želje više i ne postoje.
Generacija roditelja nije umela da želi, a generacija dece ne ume da čeka.
Razlog za to često leži u tome što se roditelji trude da pruže svom detetu sve ono što sami nisu imali u detinjstvu.
Mišljenja sam da ćemo vrlo uskoro morati masovno da radimo ne sa deficitom želja nego sa deficitom volje. Kao terapeuti uskoro ćemo se ozbiljno suočiti s tim. To nije tako jednostavan izazov za stručnjake. Kolege znaju koliko je složeno raditi sa deficitom psihičkih funkcija. A to je samo pola muke. Dodatna složenost je u tome što ovde imamo posla s nemotivisanim klijentom, koji čak i nije klijent u pravom smislu te reči.
Boris Sergejevič Bratus (svetski poznat ruski psiholog – nap.prev.) na jednom od svojih predavanja koje sam imao sreće da slušam, izgovorio je sledeću misao „Zadovoljstvo bez uloženog napora – to je put ka ‘alkoholičarskoj psihi’.
Duboka misao koja mnogo šta objašnjava.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://econet.ru/articles/185363-pokolenie-roditeley-ne-umelo-hotet-a-pokolenie-detey-ne-umeet-zhdat?fbclid=IwAR0Zq52cI1kwt8L-wQWqrFggSVrJws6GI3-YOahOvjQ3UKF4jxWn3fHd1gk
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da oprostim mami
Ne možes da oprostiš, a da prvo ne okriviš, rekla sam joj. I tu je počela njena borba. Kako da okrivim mamu koja me kontroliše, diše mi za vratom, ne...
Nekada detetu strahovi služe samo za to da zna da je neko tu
U jednom od stanova u kome su živeli nad njenim krevetom je visila polica. Stara i napukla, visila je na dva iskrivljena eksera, prilično izvučena iz zida. Svake noći bi...
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama
Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe...
Zapadni svet precenjuje važnost majke za razvoj deteta
„Mama je najbolja!“ Takva parola mogla se videti u rukama zrelih muškaraca na fudbalskom stadionu. Veza između deteta i majke smatra se posebnom osnovom u razvoju čoveka, jer ona pomaže...
Nema komentara.