Generacija roditelja nije umela da želi, a generacija dece ne ume da čeka

Razlog za to često leži u tome što se roditelji trude da pruže svom detetu sve ono što sami nisu imali u detinjstvu.

Genadij Malejčuk

Ne volim da dajem prognoze… to je vrlo nezahvalno. Ipak, kao psihoterapeut, izneću neke zaključke bez namere da bilo šta uopštavam, ali u želji da skrenem pažnju na izvesne tendencije.

U poslednje vreme mi se sve češće obraćaju klijenti (uslovno ću ih nazvati Generacija roditelja) koji ne znaju šta da rade sa svojom (često već odraslom) obezvoljenom decom bez ikakve inicijative (nazovimo ih Generacija dece). Bez obzira na uslovnost uzrasnih granica, ipak se može skicirati uobičajeni profil i roditelja i deteta.

ABULIČKI SINDROM

Generacija roditelja se generalno može okarakterisati kao „narcisoidna” (ali ne u kliničkom smislu te reči). Za Generaciju roditelja u balansu obaveze–želje u značajnoj meri preteže strana „obaveze”. Posledica toga jeste hipertrofija volje. To je generacija sa čvrstom voljom. Za njih su karakteristični usredsređenost, perfekcionizam, umeće da se cilj odredi i dostigne – s jedne strane, i slaba osetljivost na svoje ja i sopstvene želje – s druge strane.

Za Generaciju dece vaga „obaveze–želje“ preteže na stranu želje. Kao posledica toga, često kod njih možemo uočiti nesposobnost da voljno ulože napor i abulički sindrom. Akcenat na „želim” i neodložno zadovoljavanje želja vodi ne samo u nesposobnost da se strpi i pričeka, uloži napor, nego s vremenom vodi i – paradoksalno – do toga da želje više i ne postoje.

Generacija roditelja nije umela da želi, a generacija dece ne ume da čeka.

Razlog za to često leži u tome što se roditelji trude da pruže svom detetu sve ono što sami nisu imali u detinjstvu.

Mišljenja sam da ćemo vrlo uskoro morati masovno da radimo ne sa deficitom želja nego sa deficitom volje. Kao terapeuti uskoro ćemo se ozbiljno suočiti s tim. To nije tako jednostavan izazov za stručnjake. Kolege znaju koliko je složeno raditi sa deficitom psihičkih funkcija. A to je samo pola muke. Dodatna složenost je u tome što ovde imamo posla s nemotivisanim klijentom, koji čak i nije klijent u pravom smislu te reči.

Boris Sergejevič Bratus (svetski poznat ruski psiholog – nap.prev.) na jednom od svojih predavanja koje sam imao sreće da slušam, izgovorio je sledeću misao „Zadovoljstvo bez uloženog napora – to je put ka ‘alkoholičarskoj psihi’.

Duboka misao koja mnogo šta objašnjava.

 

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: https://econet.ru/articles/185363-pokolenie-roditeley-ne-umelo-hotet-a-pokolenie-detey-ne-umeet-zhdat?fbclid=IwAR0Zq52cI1kwt8L-wQWqrFggSVrJws6GI3-YOahOvjQ3UKF4jxWn3fHd1gk

Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put

Veoma važan deo prtljaga za putovanje svakako je i putna apoteka koju mora imati svaka porodica

Aleksandar Baucal: Učenje ključnih znanja u školi i potrebnih vešina mora biti izbalansirano

Aleksandar Baucal, psiholog sa doktoratom na temu "Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece" i predavač iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja dao je svoje mišljenje na temu - veštine koje bi deca trebalo da razviju tokom svog obrazovanja.

Dr Rajović: Besno i razmaženo dete možete dovesti u red samo na jedan način

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja.

ZdravoRastimo ,,Sportski dan“ za više od 400 novosadskih osnovaca

Pod sloganom „Igraš ili ne?” na novosadskom stadionu FK Vojvodina „Karađorđe”, više od 400 učenika novosadskih osnovnih škola učestvovalo je u ZdravoRastimo ,,Sportskom danu”, koji u okviru akcije „Nacionalno razmrdavanje“ po drugi put organizuju Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé Srbija. Ove godine manifestacija je održana kao deo 12. Olimpijskih sportskih igara učenika Republike Srbije, u cilju da doprinese razvoju sportskog duha i zdravih navika kod dece.

Da li će onaj ko nasrne na prosvetare ići u zatvor

Najavljene izmene Krivičnog zakonika podelile stručnu javnost na one koji smatraju da će prosvetni radnici biti zaštićeniji i druge koji su mišljenja da je reč o krivičnopravnom populizmu

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img