Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Moje dete je odličan sportista, trenira tenis i postiže rezultate iznad naših očekivanja. Ali ona za svaku svoju grešku i izgubljen meč prebacuje odgovornost na nas i okolinu.
Kako bi slična prekomerna izloženost slikama novca i srećne potrošnje mogla da ne izazove povećanje nelagodnosti među isključenima, da ne razdraži želje i frustracije mladih sa najvećim nedostatkom novca?
Istraživanja pokazuju da je jako važno da decu naučimo da regulišu emocije. Da ih na taj način možemo opremiti jako bitnim alatima i da ih na neki način možemo zaštititi.
Tvoj život je voz koji ti voziš. Na tom putu, ljudi ulaze i izlaze, voz ide brzinom koju odabereš. Ima svoj red vožnje, ima svoje stanice. Ima svoje odredište.
Nataša Jančić je autorka porodičnog eko-bloga "Mini eko zona", i član tima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Kao mama troje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
Dva do tri puta nedeljno je u redu, taman da se uželimo naše opuštene atmosfere, ali pet puta nedeljno prekidanje vremena za odmor tačno u minut, vožnja, ubeđivanje ako dete ne želi (jer je to, naravno, previše obaveza za malo, pa i veliko dete) često je put ka potpunom rasturanju porodice.
