“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Genetika je komplikovan posao. Jedina stvar koju znamo je da smo uvijek priklonjeniji jednom roditelju, što ponovo zavisi od kombinacije gena koju dobijamo preko roditelja.
Da li vaše dete koje vodi glavnu reč u kući i imate li osećaj da ste žrtva stalnog maltretiranja? Psiholog Šon Grover objašanjava koje tri vrste roditeljskog ponašanja su glavni krivci za ovakav odnos:
Da današnja deca počinju mnogo ranije da sazrevaju nego što smo mi i naše generacije, to znamo i možemo da krivimo i ishranu i seksizam s kojim se deca susreću gde god se okrenu, ali rezultati jedne studije i više su nego poražavajući.
U kojoj meri ponašanje majki i očeva pred sopstvenom decom može da utiče na to kakve će oni kasnije imati odnose prema svojim prijateljima i drugim ljudima, otkriva naša stručna saradnica
Da kojim slučajem Denis Napast, nestašni strip junak, danas odrasta negde u Srbiji, zabrinuti roditelji bi ga poveli kod psihologa koji bi mu lako udelio dijagnozu hiperaktivnog deteta sa poremećajem pažnje.
Imam pitanje za roditelje dece iz parka. Na koji način vas je besparica sprečila da decu naučite rečima “izvoli”, “hvala”, “molim”, “izvini”, “volim te”?
Rađanje prvog i drugog deteta ubuduće će biti prioritet populacione politike i sve parove koji odluče da postanu roditelji država će finansirati., pišu Novosti.
Ova priča postala je popularna u 19. veku, a perje crvendaća pojavilo se kao motiv na poštanskoj marki. Crvendać je čest motiv na božićnim čestitkama, koristi se i kao ukras za jelku...
Knjiga „Sedam smrtnih virusa“ je prva koju je napisala. Inspirisana je strahom ljudi od promene života zbog aktuelnog virusa, iako sa mnogo smrtonosnijim "virusima" žive godinama.
