“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Detetovo očekivanje emotivne usklađenosti je iznevereno kad nema osmeha zbog kontakta; staratelj je na trenutak tudinac za dete; stid se ne javlja zbog razdvojenosti roditelja od deteta, već kada dete doživi prepreku ponovnom emotivnom povezivanju.
Adolescenti koji prisustvuju verskim službama sa jednim ili oba roditelja češće imaju veći osećaj blagostanja, dok romantični partneri koji se mole za svoje "značajne druge" doživljavaju veću posvećenost vezi.
Deca koja dobro upravljaju svojim emocijama verovatnije će se dobro snalaziti u školi i slagati se s drugima. Evo naučno testiranih strategija koje roditelji i staratelji mogu koristiti da decu nauče ovim važnim veštinama:
Poruka da su vrednovana samo zbog uloge koju igraju za roditelje čini da deca brinu da će biti odbačena ili ponižena ako učine vidljivim svoja prava osećanja.
Ministarstvo prosvete prati epidemiološku situaciju i u skladu sa njom donosiće se i nove mere oko organizovanja nastave ili eventualnog produžetka raspusta
Parovi, smatra on, moraju da razmišljaju ne samo koliko dece žele sada, kad imaju preča posla od podgrevanja hrane za bebe, nego koliko će im dece biti potrebno kad budu stari i usamljeni.
U svojoj studiji "Predstava o detetu u srpskoj kulturi" Žarko Trebješanin sakupio je brojne tradicionalne običaje i verovanja u vezi sa gajenjem dece. Izdvojili smo neke od postupaka kojima su roditelji pribegavali u situacijama kada dete neće da progovori, prohoda ili kada loše spava:
