“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Vladeta Jerotić je istaknuti srpski lekar, psihijatar, književnik i akademik. Izvojili smo neke od njegovih misli koje se odnose na roditeljstvo i vaspitanje dece.
Mnogi roditelji počinju da preterano preispituju svoje postupke, veruju da su uvek oni odgovorni ukoliko je njihovo dete nesrećno, da dete ne sme da bude nesrećno, da su greške koje naprave teško popravljive, da ostavljaju trajne posledice itd.
Psiholog Aleksandra Janković upozorava da će maloletničko nasilje postati sve češće i sve brutalnije ukoliko društvo hitno ne preduzme mere kojima bi se ovaj negativni trend zaustavio.
Iako na prvi pogled majka ima ključnu ulogu čak i u obrazovanju, nova istraživanja pokazuju da je sve mnogo komplikovanije od toga. Istraživanje je otkrilo da su deca koja su imala angažovanog oca, pokazivala bolje znanje jezika, a očevo prisustvo i toplina, kako je naglašeno, povezano je i s višim koeficijentom inteligencije kod mališana od godinu dana do tri godine
Selektivni mutizam je kompleksan anksiozni poremećaj koji se (uglavnom) javlja u detinjstvu, a karakteriše ga nemogućnost komuniciranja u određenim socijalnim situacijama.
Kao što mi želimo nasmejanu, opuštenu i veselu decu, a ne mrgude, tako i naša deca žele nasmejane i opuštene majke, a ne doživotne vrhovne sudije i tužioce.
