“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Nema zrelog društva bez zrelih individua. A njih ne stvara samo društvo već i samovaspitanje. Naime, nema druge odgovornosti, kao što reče jedan naš filozof, od samoodgovornosti.
Deca imaju bolna stopala, bolna kolena, bolna ramena, bolne vratove i kičmu. A mi i dalje vodimo debate oko školskih programa. U fokusu su samo intelektualne sposobnosti. Najmanje vodimo računa o biološkim potrebama deteta, rekao je dr. sc. Stanislav Peharec.
Psiholog Elena Kuzmanović kaže da je odnos između majke i ćerke jedan od najsnažnijih i najintimnijih, samim tim i najrizičniji, ukoliko nisu razvile dobru komunikaciju.
"To što već nemamo epidemiju je slučajnost. Još imamo tragove kolektivnog imuniteta od prethodnih generacija ali najranjivije su generacije koje nisu vakcinisane,"
