Veštačka inteligencija i algoritmi nastaviće da oblikuju svet u kojem će odrastati nove generacije. Ipak, budućnost nije unapred određena. Ona zavisi od toga da li ćemo decu učiti samo kako da koriste tehnologiju ili i kako da razumeju njen uticaj.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Ko kaže da će se dete opeći, prehladiti ili da će pasti? Samo roditelji. A kada je ovako nešto izgovoreno, daleko je veća verovatnoća da će se i ostvariti.
Da li ste ikada pomislili koji talenti leže u vama, a da u životu nisu nikada došli do izražaja. Imate li bilo kakvu predstavu o tome kakvi talenti spavaju u vašoj deci? Za šta su ona stvarno sposobna, a za šta nisu?
„Demokratično“ roditeljstvo u kombinaciji s dečjim potrošačkim stavom donelo je našoj deci osećaj prava na stvari, a kada ne dobiju od vas ono za šta smatraju da imaju prava, zagorčaće život i vama, a verovatno i ostalima.
Dečiji strahovi obično se javljaju kada se u spavaćoj sobi ugasi svetlo, pa nije teško zamisliti razna čudovišta kako se kriju ispod kreveta ili u ormanu.
Slabo interesovanje za nastavnička zanimanja, loši upisni rokovi iz godine u godinu, dovele su do toga da se i na oglasnim tablama pojedinih fakulteta mogu naći ponude za posao, a nastavnici se traže i po društvenim mrežama, piše RTS.
Da su nastavnici ili direktori škola, oni bi smanjili broj predmeta, ograničili broj časova na pet po danu, uveli dva časa fizičkog dnevno. U školu bi se išlo od ponedeljka do četvrtka. Petak bi bio za druženje, utakmice, izlete...
