Veoma je bitno znati da i dete sa svojom individualnošću, sklopom ličnosti koji je karakterističan samo za njega, utiče na to kako će ga roditelji vaspitavati. Pametan i posvećen roditelj itekako može da oseti na koju vaspitnu meru će njegovo dete najbolje reagovati. Neko dete će bolje reagovati na kaznu, a drugo će biti produktivnije ukoliko ga češće pohvalite, bez obzira što su ih “napravili” isti roditelji. Budite pametan roditelj, jer je, verujem da se slažete sa mnom, zdrava sredina, mir u kući i zdrav psihološki razvoj deteta za svakog roditelja najbitniji.
Roditeljski savez i njegova funkcionalnost je veoma bitna karika u sistemu zvanom porodica. Ukoliko on ne funkcioniše dobro, vaspitanje dece može krenuti u pravcu kojim nismo želeli da krene.
Da li su roditelji i dalje vođe svojoj deci?
Da li ste čuli za izraze “loš policajac” i “dobar policajac”? Da li ste se prepoznali u nekoj od ovih uloga kada je reč o vaspitanju? Često možemo čuti roditelje koji kažu: “Ja sam preuzeo ulogu strogog roditelja, dok je moja žena popustljivija i brižnija prema deci”. Da li u ovom primeru prepoznajete ko je “loš policajac”, a ko “dobar policajac”?
Deca su vrlo pametni i manipulativni mali ljudi i vrlo dobro mogu da prepoznaju, još dok su u pelenama, u kojoj meri mogu da manipulišu roditeljima. Kada mama i tata imaju različite uloge, deca znaju kome za šta trebaju da se obrate. Nešto što je u ovakvoj podeli uloga pogrešno jeste etiketiranje roditelja kao dobrog ili lošeg po dete. Ukoliko samo jedan roditelj postavlja zahteve detetu, a drugi je potpuno lišen toga, odnos i povezanost u relaciji roditelj-dete bi mogla da se naruši. Zamislite adolescenta koji ima jednog strogog i jednog popustljivog roditelja. Sa kim će imati otvoreniji i bliskiji odnos?
Ukoliko mama i tata nisu složni u načinu vaspitanja, deca ovu neslogu koriste da bi došli do onoga što žele. Samim tim roditelji ne uče dete šta je dobro, a šta loše, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno ponašanje, već ih zbunjuju i čine nesigurnim. Ukoliko jedan roditelj neko ponašanje kod deteta ohrabri, a drugi zabranjuje, dete neće biti sigurno u sebe i svoje reakcije, niti u svoje roditelje i njihove reakcije.
