Toksične veze između braće i sestara nastaju kada su roditelji nedostupni, depresivni, agresivni, narcisoidni ili kontrolišući. Kada roditelji ne postavljaju granice ili tretiraju odnose među braćom i sestrama na nezdrav način, dolazi do polarizovanih i vrlo škodljivih odnosa među decom.
Zlatno dete i crna ovca
Iako to mnogi nisu spremni da priznaju, roditelji često imaju miljenika među decom. Kada ovo otvoreno pokazuju, nastaje dinamika zlatnog deteta i crne ovce.
Crna ovca je žrtveno jagnje porodice koje se uvek karakteriše kao „loše“ i koje ništa ne može da uradi kako treba. Kroz mehanizam odbrane u vidu projekcije, porodica projektuje sve svoje mane na crnu ovcu. Ona postaje otpadnik kog porodica krivi za sve što pođe po zlu.
Pošto roditelji o zlatnom detetu misle kao o produžetku sebe, ne mogu da dozvole da crna ovca poljulja narativ koji su uspostavili. Zbog toga čak i kada crna ovca učini nešto dobro, njena postiguća se ignorišu ili odbacuju. Zlatno dete uvek mora da bude najbolje u svemu, a crna ovca može da se nada samo onolikom stepenu odobravanja koje neće ugroziti status zlatnog deteta.
Crna ovca je pounutrašnjila mišljenje svoje porodice o njoj, pa pati od niskog samopouzdanja, toksičnog osećanja krivice, i ne veruje da zaslužuje sreću i uspeh. Nesvesno predoseća da će svako njeno dostignuće biti napadnuto i kritikovano. Čak i kao odrasli skloni su sabotiranju sebe kako bi izbegli napade koje nesvesno očekuju.
Budući da crna ovca nikada nije iskusila osećaj pripadnosti i ne zna kako je to biti dobrodošao u sopstvenom domu, može nositi duboki osećaj usamljenosti tokom celog života.
Međutim, ni zlatno dete nije baš u idealnoj poziciji. Kao što je Karl Jung često govorio, „Najveći teret koji dete nosi je neproživljeni život svojih roditelja“. Zlatno dete je ono kroz koje roditelji žive svoje ambicije. Dok je crna ovca prinuđena da se osloni na sebe i pronađe svoj put i životu, zlatno dete je prinuđeno na simbiozu sa svojim kontrolišućim roditeljima. Ako ne ide putem koji su mu oni zacrtali, očekuju ga suptilne kazne ili pretnje. Čak i kao odrasli osećaju pritisak da uvek „urade pravu stvar“ ili ugode svojim roditeljima. Teško im je da budu spontani i urade nešto nekonvencioalno.
Takođe, zlatno dete može patiti od nesvesne krivice zbog nepravednog tretmana koji dobija njihov brat ili sestra, ali ne može da učini mnogo povodom toga. Kasnije u životu može razviti „kompleks spasioca“ pa će ga privlačiti ranjivi partneri kojima je potrebna pomoć, ili će biti sklono udovoljavanju i potčinjavanju.
U nastavku: Starmalo dete i večito dete
