Način realizacije nastavnog procesa u novoj školskoj godini je specifičan. Koliko je dobar ili loš, to će pokazati vreme. Ono što svi mi treba da učinimo je da uspostavimo takav vid saradnje svih aktera nastavnog procesa koji će omogućiti da deca ne osete dodatni pritisak načina rada pod ovakvim okolnostima, a da s druge strane daju svoj maksimum.
Ako ste roditelj, sasvim je u redu da ćete biti prezadovoljni radom nekih nastavnika, kao što ćete biti, takođe, nezadovoljni radom drugih nastavnika. Kao što i mi, nastavnici, imamo odličnu saradnju sa nekim roditeljima, a sa nekim slabiju. Nekad su primedbe na račun jedne ili druge strane sasvim opravdane, a nekad su u pitanju i predrasude – možda nam je nekad jednostavnije da dodelimo nekom nastavniku ili roditelju etiketu ,,nezgodan“ nego da učinimo napor da unapredimo naš odnos, da najpre porazgovaramo kao ljudi. Naviknuti smo da idemo linijom manjeg otpora, da gomilamo nezadovoljstvo u sebi zarad nekog lažnog mira sa drugima.
Da li su vaši roditelji govorili loše o nastavnicima pred vama?
Često se svi sećamo nekih srećnijih vremena kad je “škola bila bolja”, kad su “roditelji bili bolji”, kad su “deca bila bolja”, a zaboravljamo jednu ključnu stvar koju bi trebalo preuzeti i od roditelja i od prosvetnih radnika tog vremena – setite se, da li su vaši roditelji govorili pred vama loše o nastavniku i da li je nastavnik pred učenikom govorio loše o roditelju.
Zapamtite, to je prvi korak – nikada pred detetom ne govorite loše o nekom ko bi, za njegovo dobro, trebalo da mu bude autoritet. Ako ja, kao nastavnik, imam problem sa određenim roditeljem, koliko mi zaista pomaže što ću pred njegovim detetom prokomentaristati da ima lošeg roditelja?! To ne samo da mi ne pomaže, to me čini i lošim čovekom jer roditelj ne može biti loš, njegovi postupci mogu. A loše postupke roditelja trebe rešiti sa roditeljem, a ne preko dece. To važi i za roditelje – da li ste primetili da nekad u prisustvu deteta, iznervirani nekim postupkom nastavnika, možda i opravdano revoltirani, prokomentarišete nešto ružno o nastavniku ili čak, sasvim ravnopravno, kao u kafiću, sednete sa detetom i zajedno govorite loše o nastavniku?
Problem koji se često javlja je da imate nastavnika čiji vam se rad ne sviđa. Postavite sebi pitanje na osnovu čega ste formirali to mišljenje.
Primetili ste da dete ima dobru ocenu, a znanje nije na zavidnom nivou? To jeste veliki problem. Ali u današnje vreme, koliko roditelja, zaista dotiče to što deca ne znaju ukoliko imaju dobru ocenu – zar to ne znači “jedan predmet manje”? A ovo je realna situacija kad baš treba da porazgovarate sa nastavnikom, da mu kažete: “Znate, ja sam zahvalna što moje dete ima kod vas 5, ali sam svesna da možda imate veliki broj učenika i da možda niste uspeli da propratite koliko moje dete ne zna. Ja Vas molim da obratite pažnju na to – ne bih želela da moje dete ima problem u daljem školovanju jer nije osnovne stvari naučilo.” Koliko roditelja će tako odreagovati? Međutim, veoma često, baš zbog toga što previše verujemo svojoj deci, dozvolimo sebi da im poverujemo da su njihovi nastavnici nepravedni prema njima i da oni znaju mnogo više.
Neki roditelji čak i kažu “Ja znam svoje dete. Ono nikad ne laže”. Iznenadićete se koliko ne poznajete svoje dete. Ne treba kriviti dete – većina dece će uraditi sve da bi sebe opravdalo. I nisu deca zbog toga loša.
Ovde je bitno porazgovarati sa detetom, najotvorenije, na samom početku i pre ocene – koji mu se predmeti sviđaju, a koji ne i zbog čega? Moramo prvo da vidimo koliko je dete motivisano i ako nije zbog čega nije. Dosta dece ne prijavljuje problem sa neshvatanjem gradiva ni nastavniku ni roditelju već to učini po dobijenoj lošoj oceni. Upravo iz tog razloga i insistiram na čestim mini proverama – svake sedmice mini kontrolni od pet do deset minuta.
Ja predajem engleski jezik i potpuno sam svesna da nisu sva deca talentovana za jezike niti sva deca to vole. Ali ne uskraćujem ni one koji nisu talentovani za jezik da imaju pet ako to iskreno žele. Kako? Pa ispitam talente te dece. Na primer, ako je neko talentovan za crtanje, ja dam tom detetu projektni zadatak sa pravljenjem ilustracija, ako dete ima zavidne digitalne kompetencije, onda mu dam dodatni zadatak, zavisno od uzrasta, da osmisli prezentaciju, pripremi edukativnu video igricu ili prezentuje neki zanimljiv edukativni portal, ako je dete stidljivo, onda radi pano, ako je elokventno onda učestvuje u dramatizacijama. Odbijam da detetu koje nije talentovano za jezik, ukoliko jako želi peticu, to uskratim.
