VIGOR MAJIĆ, direktor Istraživačke stanice Petnica: Pre svega autonomija škola
Majić, koji radi sa talentovanom decom, smatra da je najvažnije školi dati autonomiju.
– To podrazumeva da škola može relativno samostalno da bira nastavnika, prati i ocenjuje njihovu uspešnost, da može da raspolaže određenim sredstvima i slobodno odlučuje o njihovom korišćenju i slično – kaže Majić.
On podseća i da su takvu samostalnost škole u Srbiji imale do devedesetih godina i da „nikakvih ozbiljnijih problema nije zbog toga bilo“.
Da bi ponovo došlo do toga, on predlaže autonomiju po kojoj će škole imati prava i da samostalno upravljaju finansijskim sredstvima, visinom plate nastavnika, načinom kako će i pod kojim uslovima nabavljati udžbenike, organizovati ekskurzije, obnavljati učila…
– Takva škola može kombinovati ili razdvajati predmete, nazivati ih kako god želi, proizvoditi svoje udžbenike… Takva škola sama bira svoju upravu i direktora, može zaposliti ili otpustiti nastavnika ako nađe boljeg, učenicima može ponuditi različite važne dodatne aktivnosti kao što su dodatno usavršavanje jezika, obuka za vožnju, dodatne zdravstvene usluge i razmena sa školama u inostranstvu – predlaže Majić.
U skladu s tim, on smatra da škole treba da imaju i slobodu da isprobavaju različite načine izvođenja nastave, dužinu trajanja časova, godišnji raspored aktivnosti, mehanizme ocenjivanja, zamenu udžbenika drugim izvorima informacija… i to bez mešanja države i raznih administrativnih organa.
On se pribojava da će, ako se nešto ozbiljno i krupno ne promeni, državne škole biti u veoma lošem položaju.
– Kad govorimo o školama, uvek se diskutuje o malim promenama, jer većina ne veruju da su krupne promene uopšte moguće. Imam utisak da jedine ozbiljne inovacije u nivou osnovnih i srednjih škola danas mogu učiniti privatne škole i da se neminovno približavamo vremenu kada će broj kvalitetnih državnih škola biti manji od broja kvalitetnih, ali relativno skupih i ne svima dostupnih privatnih škola – zaključuje Majić.
ALEKSANDAR BAUCAL, član srpskog PISA tima: Nije sve samo diktiranje i disciplina
Dr Aleksandar Baucal, profesor na Filozofskom fakultetu i član srpskog PISA tima, smatra da su u školstvu potrebni novi kurikulumi koji treba da obezbede da nastavni programi budu što savremeniji. – Deca u Srbiji znaju puno, ali ne i to znanje da primene, što i pokazuju rezultati PISA testiranja koji su slabiji nego što smo očekivali. Ova testiranja upravo ispituju funkcionalno znanje i kako doći u problemskoj situaciji do rešenja, gde se deca teže snalaze – priča Baucal.
Kao drugu stvar koju treba promeniti, Baucal navodi unapređivanje fakultetskog obrazovanja budućih profesora i nastavnika.
– Pored stručnog znanja, potrebno je pojačati i pedagoške, psihološke i metodološke kompetencije. Oni su pripremljeni za disciplinu, ali ih treba unaprediti da budu i odlični nastavnici, što u savremeno doba podrazumeva i podršku u učenju, uvođenje novih složenijih oblika učenja i projektne nastave – kaže Baucal.
Za nastavu Baucal kaže da bi trebalo da bude tematska i da treba uvesti zajedničke časove, na kojima će više nastavnika baviti zajedničkim temama, što će deci olakšati povezivanje pojmova, ali i primenjivanje stečenog znanja.
Na takvim, savremenijim časovima, kako kaže, ne bi trebalo da prisustvuje više od 15 do 20 učenika, jer se sve preko toga pretvara u obično predavanje.
Kao i Majić, i Baucal se zalaže za autonomiju škola i nastavnika, ali na njihovu odgovornost i po cenu učinka.
– Kada bi se neka škola potrudila da uštedi oko 20 odsto, recimo na struji, ona bi taj novac mogla da ulaže u školske projekte, unapređivanje nastave ili uslove za učenike koje do tada nisu imali – kaže Baucal.
Miroslava Brkić
Izvor: Blic
