Ponosna sam što rastete u dobre i osećajne dečake, što imate svoje divne ličnosti, što ste već sad svoji i neuhvatljivi. Ponosna sam na vašeg tatu na kojeg se ugledate, kojeg volite posebnom i drugačijom ljubavlju, što ličite na njega svom lepotom koju vam je podario. Vaše dečačke rukice će jednom biti ruke odraslog i divnog muškarca, čoveka kojem smo bili stub dok su mu jačala nejaka leđa. Želim vam da njima nesebično grlite voljene svoje, da nežnost ne krijete. Da ljubite i volite svim srcem jer ste iz ljubavi i stvoreni. Da govorite izvini i hvala, jer smo vas tako učili. Da poštujete, trudite se, ustanete posle svakog pada, drugom ruku prvi pružite. Da budete svetlo naših života.
Vi nas učite da je ljubav neuhvatljiva kao zvezda padalica i stvarnija od života samog. Zbog vas smo bolji ljudi, zbog vas nas rane manje bole, zbog vas hodamo dignute glave. Duboko i snažno zauvek smo povezani precima i nasleđem, brigom i vaspitanjem, odanošću i najrazličitijim dogodovštinama kroz koje prolazimo svakog dana. Dok vas učimo, tešimo, lečimo, bolujemo svaku vašu bol i strahujemo umesto vas, dok želimo da vas zaštitimo od surovog sveta i pripremimo za samostalni život, mi vam dajemo sve što imamo i više nego što smo i sami dobili. Jer vi ste naše drugo ime ljubavi.
Izvor: ICB Mother
