Deca su nam infantilna jer ih ne uključujemo u život

“Ispričaj mi i ja ću zaboraviti, pokaži mi i zapamtiću, uradi sa mnom i naučiću.” Čini mi se da ove reči svi roditelji treba da napišu velikim slovima u svom stanu.

Mladi ljudi danas odrastaju jako sporo. Infantilizam pubertetlija je ukorenjen u našem životnom ustrojstvu i običnim predstavama o deci. Ranije je život primoravao da se deca na rad navikavaju otprilike od 4 godine. Od 7 godina sva deca su počinjala da se ispovedaju, odnosno već s se učila da snose odgovornost za svaki svoj postupak. Na dete se prilično rano gledalo kao na čoveka koji se sprema da bude odrastao. Ono je za ovo bilo bilo planski pripremano.

Zaista, na dete treba gledati kao na malog odraslog čoveka. A princip vaspitanja u naše vreme se vrlo jasno može formulisati rečima jedne moderne pesme: “Igraj dok si mlad.” Dok je dete malo njemu se mnogo dozvoljava. Ovo dovodi do toga da će čak i dvadesetogodišnjeg dugajliju mamica i dalje paziti i maziti. A skoro je nezamislivo da se dete natera da radi s 4-5 godina: “Ono je još malo!”

Pročitajte i: Odgovornost: 10 načina da ne razmazite svoju decu

A kad se stručnjaci odjednom sete sveopšteg zaostajanja dece oni počinju da razvijaju dete veštački. Izmišljaju različite razvojne programe, igre. Ali sve je ovo znak toga da deca očigledno nešto ne dobijaju čak i u normalnim porodicama. A deca ne dobijaju elementarno opštenje s odraslima, njima nije potrebno detinjasto opštenje, već odraslo. Ne treba roditelji da se spuštaju do nivoa deteta i da počinju da trče, skaču, preskaču, prave kule i gradove, odrasli treba da primaju decu u svoj odrasli život. Ako je dete uključeno u život odraslih, ono će biti razvijeno! A savremeno dete je uključeno u život svojih vršnjaka, a ne odraslih.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana