Treća faza: Mladić
(12–19 godina)
Deo u kome počinje priča
Ovo je period kada sve počinje da dolazi na svoje mesto i, paradoksalno, kada sve počinje pomalo da se raspada. Tinejdžerske godine su period kada on stvarno počinje da shvata ko je i šta je. To je vreme kada počinje da pravi stvarne izbore koji će uticati na tok njegovog života, ali i vreme kada svi momci makar malo prolupaju.
Zašto prolupaju?
U suštini, zato što se svašta razvija upravo u periodu adolescencije, ne samo njihovo telo, već i mozak. Svi smo prilično upoznati sa svim tim pubertetskim stvarima, ali ono što mnogo ljudi ne zna je da je, pored bubuljica i potrebe da se sluša veoma glasna muzika, tu i mozak koji prolazi kroz velike promene tokom perioda adolescencije. Mnogo sam pisao o tome u knjizi Tinejdžeri – Kako im postaviti granice i pri tom sačuvati živce[2] (Before Your Teenagers Drive you Crazy, Read This) ali, zarad naših potreba u ovoj knjizi, sumiraću ono što sam tamo napisao i reći da tinejdžeri nisu baš čisti u glavi. Mogu da izgledaju kao skoro potpuno odrasli ljudi, ali zapravo nisu. U stvari, čini se da mozak ne možemo smatrati „potpuno odraslim” sve do sredine dvadesetih godina. To je razlog zbog kojeg tinejdžeri često deluju ćudljivo, impulsivno i nesmotreno. To nije samo njihov stav; njihov mozak, koji se razvija, prolazi kroz fazu prilično intenzivne reorganizacije.
Sve to znači da tokom ovog perioda od njega morate imati razumna očekivanja. To što izgleda kao razumna osoba ne znači da će se uvek tako i ponašati. Ponekad će biti toliko šokantno nerazuman da ćete sebe zateći kako preispitujete čitavu ideju o tome zašto uopšte imate decu. Nažalost, do tada će uveliko biti kasno.
Ovo je, takođe, veoma težak period za mame jer dečaci tada često postaju skoro mutavi. Tamo gde je nekada bio srećan, umiljat, mali dečak, sada je izduženo, čudno, pomalo smrdljivo, uvek malkice neraspoloženo, teturavo stvorenje koje komunicira isključivo kolutanjem očima, sleganjem ramenima i rečima: „Ne’am pojma.” Nemojte se plašiti svega ovoga; to je samo faza Mladića. Govoriću više o komunikaciji sa mladićima kasnije, u Poglavlju 15.
Što se zadataka tiče, toplo preporučujem sledeća tri najvažnija:
- Nemojte se prepasti. Štos je u tome da ne dopustite da vas savlada strah. Najverovatnije će uraditi neku od stvari koje bi alarmirale bilo koju razumnu osobu, ali držite se činjenice da je to jednostavno deo odrastanja. To je nešto što rade mladići. Odgovorna, racionalna osoba je tu negde, radi se samo o tome da ćete morati malo da sačekate pre nego što je upoznate.
- Dajte mu prostora, ali ne pravite vakuum. Tinejdžerima je potreban njihov prostor, ali istovremeno su im potrebne granice i pravila. Najgora stvar koju možete da mu uradite je da ga prepustite samom sebi jer nije baš čist u glavi. Takođe, ako ga opteretite sa previše pravila i ograničenja, primoraćete ga da se pobuni protiv njih. Umesto toga, trebalo bi da konstantno balansirate između jedne i druge mogućnosti ostavljajući mu dovoljno ličnog prostora i obezbeđujući mu čvrste granice kako biste predupredili da uradi neke ne tako razumne stvari, kojima bi inače bio sklon.
- Drž’te liniju odbrane. Jednom kada ste definisali granice, vaš najvažniji posao je da ih se držite. Kako on raste, moraćete stalno da pregovarate o ograničenjima jer će mu biti potrebno da se sve više i više udaljava od kuće, ali vi treba da se držite pravilâ koja ste uspostavili.
Moj spisak stvari koje morate da radite sa dečacima u tinejdžerskim godinama malo se razlikuje od prethodnih dvaju jer će sve češće sami odlučivati o tome kako da provode svoje slobodno vreme. Umesto toga, ovo je više spisak stvari koje biste mogli pokušati da sa njima uradite tokom ovog perioda:
Naučite ga da vozi.
Razgovarajte sa njim o devojkama (ili momcima).
Utičite na njega da se odgovorno ponaša u odnosu na alkohol i droge.
Mazite ga kad god vam se ukaže prilika.
Govorite mu da ga volite čak i ako prevrće očima toliko snažno da rizikuje da provede ostatak života gledajući u sopstvenu guzicu.
Idite na makar jedan potpuno iscrpljujući „porodični odmor.”
Ne dozvoljavajte mu da vas maltretira, to nije vaš posao.
Pokažite mu da žena ne prihvata da joj se obraćaju ako joj ne ukazuju bar minimalno poštovanje.
Uvek prisustvujte njegovim sportskim aktivnostima i školskim događajima čak i ako se ponaša kao da vas ne želi tamo. Možda i ne želi, ali kasnije će se sećati da ste bili tu.
S vremena na vreme jedite picu i gledajte zajedno filmove. Podrazumeva se da to ne bi trebalo da budu romantične komedije.
S vremena na vreme prdnite glasno… Veoma će se iznenaditi, a vi ćete mu tako staviti do znanja da ste i vi nepredvidljivi i misteriozni.
U suštini, nije tako teško preživeti dečake tinejdžere kao što se isprva može činiti. Dobra stvar u vezi sa vremenom je što prolazi i, kako prolazi, gura čak i najproblematičnije dečake sve bliže i bliže odraslom dobu. Čak i ako bude grozna odrasla osoba, bar će moći da se preseli u sopstveni stan.
[1] Knjiga Where the Wild Things Are, Maurice Sendak, nije prevedena na srpski jezik, ali je kod nas preveden i prikazan film, nastao kao adaptacija knjige. – Prim. prev.
[2] Najdžel Lata: Tinejdžeri – Kako im postaviti granice i pri tom sačuvati živce, Psihopolis, Novi Sad, 2012
Najdžel Lata
MAJKE I SINOVI – Kako odgajiti muškarca?
Prevod sa engleskog Maja Šarić
Izdavač: Psihopolis, 2017.
Izvor: Detinjarije.com
