Što se više zalazilo u jesen, planina je sve više mirisala na uzrele plodove. Hodajući proplancima planinari bi sve češće ugledali crne bobice kupina, žbunove uzrela drena, a noga bi im svaki čas zapela za lešnik, žir ili opalu divlju krušku. Koze mlekarice su im pričale da se uskoro sprema berba šumskih plodova i da je to najlepša svečanost u planini. Zato se planinari nisu mnogo iznenadili kad im jedne zore dopre u logor pesma zverinja praćena frulama:
Medved, zvani Trapa,
nosi do dva štapa.
Jednim će se mlatiti
debeljušni kesteni,
drugim kruške takuše,
prve ove jeseni.Veverica Belka
poziva na mobu,
ponesite torbu.
U jednu će kupiti
mušmule i brekinje,
u drugu će uzrele
trnjine i kupine.Jazavičić Jazo,
stanar šume ove,
sve na berbu zove.
Ponesite od kuće
sve vreće i sudove,
komiće se kukuruz
za šumske siročiće,
za starce i udove.
Planinari brže bolje istrče pred šatore i spaze gde se niz stazu spušta svatovski okićena povorka. Napred je išao medo s frulom i vencem sitnih divljih kruščica oko čela. Iza njega je stupalo desetak lisica kojima se iza repa vukli čitavi skutovi paviti. Iza njih su skakutali zečevi natovareni raznim korenjem, pa veverice s kotaricama lešnika i jazavci s kukuruzima.U povorci su bili i vuci okićeni rumenim jesenjim lišćem pa i neke deci nepoznate ptice. Usput je zverinje klicalo i poskakivalo zastajući pod svakim drvetom okićenim plodovima.
Dok je povorka prolazila kraj logora, izađe iz nje omalen, trapav meda pa se obrati planinarima:
Danas, mališani,
tu blizu na strani
mi vidimo med,
pa bi bilo red
da nam koje dete
na gozbu pošljete.
Posle njega se izdvoji drugi mlađi medo pa i on opazi:
Dečaci, da znate,
danas kruške mlate
kod Hromoga Mede
ispod Sure Grede.
Tamo oko kruške
i kola se vode.
Bilo bi mu milo
da ko i vaš ode.
Planinari se obraduju pozivu i već počnu da određuju ko će jednom a ko drugom medvedu na mobu, kad im se obrate rumene lipe:
Ostavite šatore
pa uzmite na rame
planinarske torbice,
dođite da berete
vi drenove bobice
u uvali dole
ispod Stene Gole.
Gola Stena nije imala šume, ali joj je u podnožju raslo drenovo šiblje. Deca baciše pogled u uvalu i imali su šta videti: sva je ona bila kao pod crvenom rosom od prerodnih i zrelih drenjina. Imao si samo da staneš uza žbun i u času da nakupiš celu kotaricu. Upravo su se ona odlučivala da pođu s lijama, kad eto ti jazavca pa će i on:
Spustite se dole
kroz jelovo granje,
u naselju našem ima komišanje.
Dođite da s nama
kukuruz komite,
kukuruz komite pa se veselite.
Planinari pođu nekoliko koraka s jazavcem i ugledaju na proplanku gomilu kukuruza što su ga jaze dovukle sa obližnjih njiva. Pomažući se nožicama i njuškom oni su prvo skidali komušu sa klipova pa veselo jedan drugoga gađali, baš kao što čine u selu na komišanju seljaci. Tek što su stali u nedoumici da li tamo da krenu, a doskakutaše dve veverice. Bile su tako lepe i umiljate i tako su usrdno zvale šeneći na zadnjim nožicama:
U našem se kraju
sad lešnici beru,
repovima mlate.
Veverice svud se
po granama veru.
Pođite da berbe
vi se nagledate.
One umole planinare da pođu do leski gde je bio veveričji stan. Tridesetak veverica se vrtelo u leskovom šiblju, skakalo, ljuljalo se o granju, vešalo o rođene repove, kao ono majmuni, ako ste ih videli kad u kavezu. Grozdovi lešnika su povijali tanke prutove. Nije ih nigde bilo manje od pet u gomilici poređanih kao kupe piljaka. Sva se deca, posle malo većanja, odluče da ostanusa vevericama. Tamo su celog dana vredno pomagala: mlatila i kupila lešnik,skidala s njega zelene čašice i stavljala ga u vreće. Pred veče se u leskovu čestu iskupi i ostalo zverinje sa svojim mobama, te nasta pravo veselje. Nekoliko zečeva i veverica i jedan meda odu da spremaju za mobu večeru. Medved je tucao lešnik i orahe, zečevi su po okolini brali krupno lišće koje je trebalo da služi umesto tanjira, a veverice su postavljale sto i ređale jela po zdelama.
Kad večera bi spremna, gosti onako gladni stanu sedati kud koji dok im se glavna domaćica veverica ne obrati s molbom:
Ne sedajte preko reda!
U čelo će sesti meda,
a do njega dva dečaka,
do dečaka dva kurjaka;
do njih dajte kojeg zeca,
do zečeva opet deca,
s druge strane veverice,
veverice, kuvarice,
do njih naše devojčice,
pa jazavci opet tamo,
da se tako izmešamo!
Gosti sada poslušno posedaju kako je domaćica odredila i nastane gošćenje. Medved koji je tucao lešnike bio se sav oznojio, te je morao drugi da ga odmeni. Tako isto su se brzo umorili i zečevi koji su trčali po vodu i veverice što su menjale zdele s jelom.
Tek kad mesec visoko izgreja, stadoše se gosti razilaziti. Zverke pri rastanku obdare decu koja je čime imala. Veverica domaćica im pruži torbu lešnika, medved kuvar sat meda, lija ih obdari torbom drenjina, objasnivši kad se uzimaju.
Mesečina je međutim šumu pretvorila u ogromni dvorac visokih tamnih stubova. Planinarima se činilo da idu kroz začaran predeo. Potok je u dubini hujao, zverke su razgovarale svaka na svom jeziku. One su pošle s planinarima da im ponesu darove do šatora. Malo je bilo što su ih obdarile posle večere, nego bi svaki čas izletao iz šume poneki njen stanovnik noseći ovo ili ono za svoje planinske goste. Sad je to bio jazavac sa vrećom kukuruza, sad zečevi sa torbama kestenja. Oni su se kao seljaci klanjali i govorili:
Vedra četo đaka,
evo vam dva džaka
kestena na čast,
pa na zimu veselu
pecite u pepelu,
jedite u slast.
Posle malo hoda ispao bi iza hrasta kakav mršav, siromašni medved sa šakom oskoruša i gurao ih njima u džepove skoro moleći:
Ponesite oskoruše,
neka bi vam slatke bile!
Jedite ih preko zime
kad ugnile.
Zveri ih isprate tako do pred sam logor pozvavši ih da opet uskoro dođu. Pošto su se odmorili, planinari svoje darove smeste u jedan šator koji dupkom napune, obećavši sami sebi da ništa neće dirati dok se ne vrate kući u grad.
Izvor: Detinjarije.com
