Među brojnim citatima koji se pripisuju Ajnštajnu, postoji onaj koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš se stalno kretati.
Manjak fizičke aktivnosti je uz hronični stres i pogrešnu ishranu, jedan od glavnih uzorka oboljevanja savremenog čoveka.
Većina ljudi pod fizičkom aktivnošću podrazumeva naporne fizičke aktivnosti, ali je osnovna ljudska fizička aktivnost hodanje. U članku paleontologa Loren Cordain, utvrđeno je da su naši preci dnevno prelazili izmedju 6 i 16 km u potrazi za hranom.
Žene su uz to nosile i decu u naručju (neke procene su da su prelazile sa detetom u naručju do 4800 km do četvrte godine života deteta). Današnja civilizacija je ljudima ukinula potrebu za hodanjem. U ispitivanju iz 2003 u SAD, prosečno su muškraci prelazili 5,340, a žene 4,793 dnevno. Tehnička definicija sedanternog (pasivnog načina života) je manje od 5000 koraka na dan. Uporedite ovo sa Amišima u SAD koji načine 18,000 koraka (muškarci), odnosno 14,000 (žene).
Zdravstveni efekti hodanja su veliki, ali je podsećanje da ljudi moraju da hodaju pomalo paradoksalno (mi smo pre skoro 4 miliona godina počeli da hodamo na dve noge).
Fizička aktivnost suzbija zapaljenske procese u organizmu (a to su sve moderne bolesti, od depresije, preko dijabetesa, alergije i karcinoma).
Poznato je da se tokom fizičke aktivnosti smanjuje nivo markera zapaljenskih bolesti, kakav su C reaktivni protein (CRP) ili interleukin 6 (on je glavni pokretač svih zapaljenjskih procesa u ljudskom organizmu). U jednoj studiji je utvrđeno da 20 minuta brzog hoda smanjuje nivo zapaljenskih markera za oko 5%. Ovaj efekat je delimično izazvan lučenjem poznatog stres hormona, adrenalina. Ali, fizička aktivnost mora biti redovna, jer se efekti posle izvesnog vremena gube.
Hodanje ima odličan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ovaj efekat je posredovan i suzbijanjem zapaljenja (kardiovaskularne bolesti zu zapaljenske), ali i efektima na smanjenje krvnog pritiska i zdravlje miokarda (čak i 30 minuta brzog hoda ima dobre efekte).
Naravno, nije sasvim jasno koliko je fizičke aktivnosti potrebno, jer ima dokaza da je prekomerno opterećenje srca tokom intenzivnog vežbanja štetno. Fizička aktivnost usporava starenje, a efekat je vezan za produžavanje krajeva telomera.
Dužina života zavisi od ovog dela naših hromozoma, jer se oni sa svakom deobom ćelije skraćuju na krajevima (krajevi se zovu telomere). U časopisu Preventive medicine je opisano kako su telomere osoba sa fizičkom aktivnošću bile duže od osoba koje su bile sedanterne.
Osobe koje nemaju fizičku aktivnost su biološki starije od onih sa redovnom fičkom aktivnošću. U ispitivanju sa Mejo klinike je pokazano da stariji ljudi koji su bili sedanterni, kada počnu da povećavaju nivo fizičke aktivnosti imaju odlične efekte na zdravlje.
Posebno je u starijih važan efekat stvaranja novih nervnih ćelija u mozgu, jer oni često imaju neurodegenerativne bolesti. Ovo se posebno događa u delu mozga koji se zove hipokampus, a gde se nalaze centri za učenje i pamćenje.
Dakle, šetnja (sličan efekat ima meditacija) poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastajanje demencije. Ovo se posebno odnosi na Alchajmer, kod koga redovna fizička aktivnost povećava veličinu mozga. Odličan efekat je pokazan na osobe koje pate od depresije. Efekat na depresiju je izazvan efektima serotonina (jednog od hormona sreće), ali i jednog faktora koji dovodi do stvaranja nevnih ćelija (koji se zanimljivo stvara u kostima). Dakle, opterećenje kostiju tokom fizičke aktivnosti stimuliše razvoj mozga. Na žalost, depresivne osobe izbegavaju fizičku aktivnosti.
Smrtnost od karcinoma je dvostruko manja u osoba koje imaju fizičku aktivnost.
Koliko je fizičke aktivnosti potrebno? Preporuke od 150 minuta brzog hoda nedeljno su na donjoj granici normale, 6 sati je poželjno. Na sreću, izgleda da nema donje granice, svaka fizička aktivnost je korisna. Stepen aktivnosti treba prilagoditi godinama.
