Др Светомир Бојанин: Идолатрија деце или пад родитељства

Поставивши дете за сврху сопственог живота, и онда од те "сврхе" тражити, и то повратним спрегом, унапред планирану добробит као узвраћање, подсећа на све кругове сујеверја чији је образац оно бацање новчићау фонтану уз очекивање да им се та "жртва" узврати неком жељеном срећом још вечерас.

матерински (родитељски) нагон

– продужење врсте

- Advertisement -

– очување имена, нације, фамилије…

јер, изгледа, да сама жеља да родимо дете није довољан разлог, као да више не спада у ону серију човекових потреба које су безусловне и које га одређују као биће живота, чији је основ чиста љубав усмерена ка другом, у овом случају ка мом детету у наручју.

Човекова чежња за дететом остаје обележјем људског бића и онда када се оно сасвим осамостали, и биолошки и социјално, и оде од нас у неки бели свет, када му уопште више нисмо потребни, чежња за коју не тражимо да нам се узврати и ако то, тихано у себи, очекујемо.

Довољно је само да знамо, или макар да са одређеним степеном сигурности то слутимо, те да можемо себи рећи: „само нека је њему тамо добро“.

Постоје у људској природи љубави које не траже узвраћање. Једна од тих љубави је и она према деци.

Међутим, наша опчињеност логиком, здраворазумљем, не допушта нам да се предајемо својим сасвим не логичним својствима што нас баш и чине човеком, те стално тражи неко логичко оправдање за своје поступке, занемарујући Смисао који их образлаже и мотивише највишим видовима естетских и етичких вредности.

- Advertisement -

Љубављу која не тражи узвраћање осим да постоји у добробити онај кога волимо, чини могућност да са њим остваримо најпотпуније удруживање на бескрајном путовању човека ка савршености сопственог бића, на који смо се упутили већ самим нашим рађањем, градећи свет у коме смо се тиме нашли.

Деца свакако осмишљавају живот и онима који су их родили и онима који то нису. И једне и друге води кроз живот потреба за стварањемосмишљена будућношћу, а деца су тај аргумент који сведочи њено надолажење.

Дивни су сапутници са увек постојећом шансом да не упадну у замке у које смо се ми заплели и да се чистији појаве у неким својим родитељским годинама и са својом децом у наручју.

Али та шанса се ретко остварује. Да ли и у тај пад егзистенције наших потомака имамо умешане своје родитељске прсте?

 

Gordijev cvor mladostiОдломак из књиге „Гордијев чвор младости“ Светомира Бојанина.

- Advertisement -

Искусни психолог и психијатар, Светомир Бојанин је читав низ деценија посвећен истраживању психичких аспекта живота младе популације. Његова фокусираност на проблеме у духовном сазревању младих резултирала је великим бројем истраживања и студија. Нарочиту пажњу аутор је посветио раздобљима раста, пубертета и адолесценције, али и битним формативним периодима менталног и духовног зрења. Део књиге је посвећен поремећајима пажње и личности, управо у оном времену које је од суштинске важности за учење, развој интереса и дефинитивно обликовање личности младих људи.

Књига „Гордијев чвор младости“ може се купити у књижарама „Ризница“ (Земун, Његошева 7) и „Плави круг“ (Београд, Мајке Јевросиме 2а).

Pročitajte još i: Dr Svetomir Bojanin: Dete puno toga razume kad mi njega razumemo

spot_img

Najnovije

Na današnji dan je rođen Nikola Tesla, čovek koji je osvetlio svet

Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge neobične i nesvakidašnje navike, ali se veruje da je većinu njih praktikovao kako bi mu mozak bolje radio.

Na bake oduvek miriše detinjstvo. One su majstorice koje čistom emocijom boje dane, a kasnije sećanja i ušuškavaju ih toplinom svog zagrljaja.

Najukusnija jela, najlepši raspusti, savladana životna lekcija, savet zlata vredan – sve to nosi bakin pečat. Piše Marija Bulajić Škuletić

Šta razmak između članova porodice na dečjem crtežu može da nam kaže?

Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.

Trener nije tu da stvori šampiona. Tu je da pomogne detetu da postane čovek.

Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu. Piše: Filip Gacić

Slobodna igra: zašto je detetu potrebno vreme u kojem „ne radi ništa“

U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img