Dr Zoran Milivojević: Zašto deca manipulišu roditeljima?

Prvi manevri

Dok se to ne desi, dete koje se oseća odbačenim će se boriti protiv roditeljske volje. Prkos ili inat se pojavljuje već u njegovoj drugoj godini, a ako ni to ne uspe, detetovo glavno oružje u konfliktima sa roditeljem je emocionalno iznuđivanje. Manipulacija je svesni manevar, kada neko ima skriveni cilj, a emocionalno iznuđivanje je pokušaj izazivanja određenih emocija kod druge osobe kako bismo je dodatno motivisali da uradi ono što ne želi da uradi. Tipična osećanja koja dodatno motivišu žrtvu emocionalnog iznuđivanja su krivica, dužnost, strah, sažaljenje i slično. A već malo dete od dve godine može shvatiti koja osećanja mu se „isplate“ u porodici, jer doprinose tome da roditelj popusti i da detetove želje na kraju budu ostvarene.

„Prkos ili inat se pojavljuje već u drugoj godini, a ako ni to ne uspe, detetovo glavno oružje u konfliktima sa roditeljem je emocionalno iznuđivanje.“

Vidi koliko sam tužan

Na primer, ako dete pokazuje da je veoma tužno i snažno plače, ono roditelju pokazuje koliko je nesrećno kada mu roditelj ne ispunjava želju. Poruka je: „Vidi koliko sam tužan, kako možeš da me gledaš ovako nesrećnog ako me voliš?“ Na taj način kod roditelja pokušava da proizvede osećanja sažaljenja i krivice. Ako roditelj zaista oseti ta osećanja i popusti detetu, ono će naučiti da svaki sledeći put mora tako da postupi kako bi na kraju dobilo ono što želi. Ovako može nastati obrazac koji će dete i roditelj ponavljati tokom detinjstva, ali koji će ostati na detetovom repertoaru i kada poraste. Na isti način može pokušati da iznudi ispunjenje važne želje od svog emotivnog partnera ili od svog deteta.

„Ako roditelj zaista oseti ta osećanja i popusti detetu, ono će naučiti da svaki sledeći put mora tako da postupi kako bi na kraju dobilo ono što želi.“

Takođe, dete u konfliktu može emocionalno iznuđivati tako što će „odbaciti“ roditelja. Njegova poruka je: „Ako ti ne voliš mene, ne volim ni ja tebe“. Kako se mnogi savremeni roditelji plaše da će dete prestati da ih voli, kada to vide, oni popuštaju i udovoljavaju detetu.

Ako ne može milom…

Ako emocionalno iznuđivanje ne da rezultate, dete može postati fizički nasilno. Mala deca mogu to pokazati tako što će da šutnu, ugrizu ili ogrebu majku koja odbija da im ispuni želju.

„Savremeni modeli vaspitanja koji roditeljima ne dozvoljavaju strogost i kažnjavanje, doprinose tome da je sve veći broj roditelja nemoćan.“

Zato je najbolje deci postaviti granice na vreme, a pravo vreme je već sredinom druge godine. Ako to roditelj propusti da uradi, obično će popuštati sve do adolescencije kada će problem biti veći. Savremeni modeli vaspitanja koji roditeljima ne dozvoljavaju strogost i kažnjavanje, doprinose tome da je sve veći broj roditelja nemoćan, a da je sindrom razmaženog deteta sve prisutniji i sve veći problem.