Još od davnih vremena čovek ima potrebu da izmišlja nestvarna bića kao junake mnogih legendi. Maštu mu zaokupljaju priče o vilama, duhovima, patuljcima i njihovim čarolijama, mađijama i preobražajima…Ove bajke sadrže bajke i priče sa raznih strana sveta.
PRIČE O VILAMA, VEŠTICAMA I MALIM DUHOVIMA
Ovo su priče o vilama, vešticama i malim duhovima, kojima bi se mogli pridodati i šumski duhovi, patuljci i čarobnjaci.
Oduvek su se svuda pričale priče o čarolijama, magijama i preobražajima. Često su se u svim delovima sveta pričale priče o ljudima koji su pretvoreni u životinje ili začarani nekim surovim vradžbinama.
U ovoj knjizi se govori o vilama i vešticama, malim duhovima i ljudima koji su morali sa njima da izlaze na kraj.
Iz Francuske stiže Meluzina, prelepa i očaravajuća šest dana u nedelji, dok se sedmog dana pretvara u nešto što je bolje da ne vidi niko. Iz Japana dolazi do nas predivna vila Noriko, koja je, kao mnoga japanska stvorenja, tesno povezana sa jednim prirodnim elementom, snegom.
Iz Velike Britanije stiže mala vodena vila, vrlo graciozna, sa izuzetno dugom kosom i sićušnim pačijim nožicama. To je Asrai, preslatka stanovnica engleskih jezeraca. Neke priče govore o čudnim preobražajima koji su posledica veštičjih vradžbina. Takav je princ-medved iz Danske, ogromna ali mila i veoma dobra životinja; zatim izuzetno simpatična švedska mišica koja svojom
blagošću uspeva da očara čak i jednog princa; i neobična riba iz Bugarske, koja je imala sreće što je srela vešticu koja voli stihove…
Iz Italije dolazi lepa Peršunica, a iz Irske poveća grupa malih duhova koje je nešto strašno razbesnelo. Tu priču, pod nazivom
Nova kuća Pedija O’Donegana, ispričao je pre oko sto godina njen glavni junak, tvrdeći da ništa nije izmislio.
Ali ko zaista može da odredi tačnu granicu između mašte i stvarnosti?
Ponekad su san, priča ili bajka toliko očaravajući da se materijalizuju pred našim očima, sve dok ne postanu stvarniji od stvarnosti!
PRIČE O ZMAJEVIMA I NESTVARNIM ŽIVOTINJAMA
U ovoj knjizi nalazi se osam priča koje potiču sa raznih strana sveta i koje se mnogo međusobno razlikuju, ne samo po događajima o kojima govore već i po odnosu prema tim posebnim bićima, koja su često prikazana kao malo’drugačija od nas’. Posebna pažnja poklonjena je pričama o zmajevima.
Ta bajkovita životinja prisutna je u mnogim kulturama. Izabrani su zmajevi sa istoka, zato što su ih u tom delu sveta smatrali izuzetno pozitivnim stvorenjima, sa sposobnostima i moćima superiornim u odnosu na ljudska bića. Taj stav proistekao je iz budističkog pogleda na život i postojanje. Ne postoje dobri i loši, već samo manje ili više svesna bića.
U bajci Zmaj iz Nare pripoveda se o zmaju koji daje svoj život da bi spasao ljude, isto kao što kineski zmaj Huanglong daje ljudskim bićima dar za pisanje. Samo tibetanski zmajevi iz priče Tri zmaja i ptica sreće nisu naročito naklonjeni prijateljstvu sa ljudima.
Ostala nestvarna bića dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država. Reč je o strašnim čudovištima, stvorenjima koja su izmislile drvoseče s početka dvadesetog veka. U tom dugačkom nizu neobičnih likova izabran je Skvonk, jedno veoma tužno i uplakano, krhko biće, koje luta šumama Pensilvanije i plače na mesečini.
Iz Rusije dolazi princ Vseslav, koji je zaista živeo pre oko hiljadu godina. A pre hiljadu godina u Engleskoj napisana je poema koja govori o jednom drugom mitskom princu, Beovulfu.
Iz Skandinavije stiže Miogarosormr, ogromna morska zmija koja može da obavije ceo svet, u večitoj borbi sa mitskim bogom Torom.
Najzad, tu je i Pegaz, krilati konj, prelep, sjajan i brz, koji se od nestvarnog bića pretvara u sazvežđe koje osvetljava naše nebo i, nadajmo se, našu maštu!
