Kako ne bismo dospeli na listu zemalja u kojima je gotovo polovina dece gojazna, potrebno je da danas razmišljamo o budućnosti mališana.
Srbija je u vrhu liste zemalja sa najvećim brojem obolelih od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca i maligna oboljenja. Čak 40 odsto naše dece je predgojazno i gojazno, 70 odsto nedovoljno fizički aktivno i gotovo svako drugo dete ima neku vrstu deformiteta u razvoju, govore podaci nekoliko istraživanja domaćih stručnjaka objavljenih u vrhunskim svetskim naučnim časopisima u prethodnih par godina. Nažalost, gojaznost je počela da pogađa i najmlađe naraštaje pa je broj gojaznih u porastu već kod dece uzrasta od 7 do 9 godina što je objavljeno ove godine u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za našu zemlju.
Indeks telesne mase predstavlja odnos težine i visine i za žene, idealna razmera je u rasponu od 19.1 do 25.8, a za muškarce od 20.7 – 26.4. U našoj zemlji indeks telesne mase veći od 30 ima 18,2 odsto ljudi, a kod čak 36,2 odsto stanovništva Srbije, ovaj pokazatelj uhranjenosti kreće se između 25 i 30. U ovim statistikama kriju se uzroci brojnih oboljenja i fizičkih deformiteta posebno izraženih kod dece. Uzroci ovakve statistike su brojni, ali na prvom mestu su neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.
„Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove, ali nijedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“, rekao je Per-Olaff Astrand, pionir i osnivač fiziologije vežbanja. Da u ovoj izreci ima itekako istine svedoči i činjenica da svaki doktor, pored eventualne terapije, uvek preporučuje i naglašava važnost balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti.
Kako ne bismo dospeli na listu zemalja u kojima je gotovo polovina dece gojazna, potrebno je da danas razmišljamo o budućnosti mališana. Nažalost, u formalnom obrazovanju ne postoji program koji se bavi edukacijom na temu donošenja ispravnih odluka kada su dobre svakodnevne životne navike u pitanju, te uloga roditelja postaje još značajnija.
Postoje brojne studije koje dokazuju da fizički aktivna deca imaju bolje kognitivne sposobnosti i da će velika većina njih biti aktivna tokom života. Zato je važno decu od „malih nogu“ navikavati da budu aktivna, da se bave sportom i da se ove navike usade u najranijem detinjstvu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Ostojić: Evo kada bolesnu decu tokom epidemije TREBA voditi kod lekara
BEOGRAD - Rukovodilac dečije klinike KBC "Dragiša Mišović", Olivera Ostojić, izjavila je da decu treba voditi kod lekara kada su roditelji ili najuža familija pozitivni na Kovid-19, te da je...
Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?
Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...
Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina
U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...
Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...
Nema komentara.