„Preplavljenost stimulusima: deca nisu u mogućnosti da razdvoje bitno od nebitnog. Brojni uticaji ih preplavljuju i umnožavaju se, tako da onemogućavaju da se primeti ono bitno. Isto tako nedostaje im sposobnost prepoznavanja uzročno-posledičnih veza: deca, na primer, više ne mogu da uče iz konflikata. Samim tim reakcije odraslih nemaju nikakvog efekta.”[6] Ova zastrašujuća spoznaja pokazuje da izjave poput: „Mladi vrlo dobro mogu da razlikuju fikciju od stvarnosti” ili „Vrednosti koje se prenose posredstvom medija nemaju nikakvog uticaja na uslovljenost mladih”, nisu ništa drugo do konsekventno poricanje realnosti. Po mom mišljenju, pre će biti da je naše društvo na dobrom putu da odgaji generaciju koja sve što joj se nudi uzima zdravo za gotovo.
„Deca nisu u mogućnosti da razdvoje bitno od nebitnog. Brojni uticaji ih preplavljuju i umnožavaju se, tako da onemogućavaju da se primeti ono bitno. Isto tako nedostaje im sposobnost prepoznavanja uzročno-posledičnih veza“
Kakve su to dodatne uslovljenosti posledica video-igara i igrica na internetu, ovde bih prepustio mašti čitaoca. S obzirom na prethodno opisano, i sama pomisao na to uteruje strah u kosti. Jer kakve to uslovljenosti mladi i deca mogu da dobiju od igrica u kojima je suština da se uništi što veći broj protivnika, a zatim, iako smrtno pogođen, glavni junak ustaje i nastavlja dalje kao da se ništa nije desilo?
Juče – danas – sutra
Uslovljavanje je odlučujuće za naš način mišljenja i ponašanja. Ono određuje stepen naših socijalnih kompetencija i odgovorno je i za eventualni nedostatak iste. Zbog snažne promene u uslovljavanju dece i mladih tokom poslednjih 20 godina socijalne kompetencije u našem društvu sve više opadaju. Ukoliko se društvo ne suprotstavi ovakvom razvojnom toku, čitav proces će se samo ubrzati i pojačati, a svi ćemo snositi posledice. Nije teško navesti razloge za ovakav razvoj događaja, ali greške iz prošlosti danas, nažalost, teško da se mogu ispraviti.
[1] Moralische Briefe an Lucilius (Epistulae morales ad Lucilium), XVII, 106, 12.
[2] Up. Heike Frank, Lehrer am Limit: Gegensteuern und durchstarten. Ein Lehrer–Ratgeber mit Sofortwirkung und Langzeiteffekt, Weinheim, Basel, 2010; ili: Wolfgang Hagemann, Burn–out bei Lehrern: Ursachen, Hilfen, Therapien, Muenchen, 2009.
[3] Cit. prema: http://www.spiegel.de/schulspiegel/0,1518,408803,00.html, 10. 11. 2011.
[4] www.digitalnative.org – Istraživački projekat institucija Berkman Center for Internet & Society na Univerzitetu Harvard i Research Center for Information Law na Univerzitetu St. Gallen; Marc Prensky, Digital Natives, Digital Immigrants, On the Horizon, MCB University Press, knj. 9, br. 5, oktobar 2001.Pojam „digitalni urođenici” etablirao se u stručnim krugovima umesto pojma „internet generacija”. Starije generacije su „digitalni imigranti” – oni koji su preživeli prelaz iz analognog u digitalno doba.* Za podrobno objašnjenje pojma „digitalni urođenici” čitaoca upućujemo na knjigu neurologa Gerija Smola i Gigi Vorgana, Internet mozak, Psihopolis, Novi Sad, 2011. – Prim. red.
[5] Tako se i snimak poslednjih minuta života libijskog diktatora Muamera el Gadafija proširio internetom. Snimljen je čak i konačan kraj građanskog rata koji je trajao mesecima.
[6] Winterhoff, 2011, str. 144.
Odlomak iz knjige:
SOCIJALNE VEŠTINE – Kako optimalno biti sa sobom i sa drugima u današnjem svetu
Autor: Erik Adler
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad, 2014.
Šta su socijalne veštine i zašto su one danas ključni faktor za život ispunjen uspehom i zadovoljstvom, a njihov nedostatak vodi u izolaciju iz društvenog života? Erik Adler definiše socijalne kompetencije kao sposobnost pojedinca da se optimalno snađe kako sa samim sobom, tako i sa sopstvenim okruženjem.
Kako to da u komunikacijskom društvu raste broj usamljenih? Zašto je nedostatak autoriteta podjednako štetan kao i preterani autoritet? Da li odrasta najneslobodnija generacija svih vremena? Da li su društvene mreže nova “treća” domovina? Zašto je uzor staromodna reč i gde su nestali uzori? Zašto razvijanje socijalnih veština treba da bude najvažnije državno pitanje? Gde su nestala srećna deca u pravom smislu te reči? Ipak, poruka autora je da društvo još uvek može da se spasi i da je promena moguća ukoliko radimo na sebi.
Adler analizira pet razloga zbog kojih živimo sve lošije, iako se toliko mnogo trudimo da živimo bolje, ali i predlaže konkretna rešenja.
Blaž Suhač, transakcioni analitičar-kouč, sertifikovani trener Adlerovog socijalnog koučinga
O autoru:
Erik Adler (Eric Adler) je vodeći trener, autor i predavač u oblasti razvijanja ličnih i socijalnih kompetencija. Tokom poslednjih dvadesetak godina savetuje vrhunske sportiste, političare, umetnike i menadžere u Austriji i Nemačkoj. Procenjuje se da je na njegovim predavanjima i radionicama prisustvovalo preko sto hiljada ljudi. Napisao je tri knjige od kojih je najpoznatija 12 prirodnih zakona uspeha. Ustanovio je originalni metod za razvijanje ličnih i socijalnih veština Adlerov socijalni koučing koji omogućuje da se svakodnevnim vežbanjem od desetak minuta postižu trajne promene koje unapređuju i razvijaju ličnost. Više na www.eric-adler.com.
Gde su nestala srećna deca u pravom smislu te reči? P aVas kolega, prof Zoran Milivojevic prica da su srecna deca narcisi i da je osecanje srece losa po dete1 Sta sad hocete?!