Na početku školovanja deca poseduju tek minimum socijalnih kompetencija. To nužno vodi problemima u svim sferama kako kod deteta, tako i kod nastavnika i školskih drugova.
„Na početku školovanja deca poseduju tek minimum socijalnih kompetencija. To nužno vodi problemima u svim sferama kako kod deteta, tako i kod nastavnika i školskih drugova.“
Život u razrednoj zajednici uopšte nije jednostavan za onog ko ne razume pravila ili ih se ne pridržava. Mnoga deca do početka školovanja ne ovladaju veštinama kao što su mirno sedenje, neupadanje u reč, puštanje drugih da govore. Ona tako postaju osobenjaci bez osećaja pripadnosti i sa poteškoćama pri pokušaju integracije. Socijalno kompetentna deca uglavnom se bez problema uključuju u zajednicu i lako nalaze prijatelje koji ih prihvataju.
Još jedan od problema na koje nailaze deca sa nedostatkom socijalnih kompetencija jeste stalna upućenost na nastavnikovu povratnu informaciju. Budući da u razredima često ima oko trideset učenika, teškoće u vezi sa tim logična su posledica. Ovo naročito važi za decu koja usled manjka samopouzdanja imaju izraženu potrebu za pažnjom. Nastavnici su pred ovom pojavom često nemoćni.
Nastavnicima je danas mnogo teže jer nije retka pojava da im nedostaje autoritet. Teško im je da ga steknu i održe i to otkad su se ustalili novi pedagoški profili. To se vidi već u izboru terminologije: u današnje vreme učenici imaju izborne predmete. Iza toga stoji zaista dobra ideja jer je potrebno podržati odluke, inicijativu i samostalnost učenika. Računa se na dečju radoznalost i spremnost za učenje.
Bilo bi idealno kada bi učenici imali mogućnost da uče od nastavnika koji su i sami radoznali i odlučni. U ovom smislu odlučno znači da su svesni svog odgovornog zadatka, uslovljavanja svojih štićenika i da ga podstiču: „Učenje je zabavno”, „Treba isprobati nove stvari, a ako nam u početku ne polaze za rukom, ne treba da se razočaramo.” Bilo bi lepo kada bi se u školama manje kukalo o slabostima i kada bi naglasak bio na sposobnostima i talentima učenika i njihovom podsticanju. Postignuće jeste vredno, ali treba imati na umu da učenik ne gubi na vrednosti ukoliko ne postiže stalno isti nivo. Ovo psihološko olakšanje bilo bi korisno za obe strane i povećalo bi spremnost za učenje i oduševljenje istim.
Gde su nestala srećna deca u pravom smislu te reči? P aVas kolega, prof Zoran Milivojevic prica da su srecna deca narcisi i da je osecanje srece losa po dete1 Sta sad hocete?!