Zbog tog nedopuštanja sebi da radi ono što doživljava kao neodgovornost i neljubav, zrela osoba ima samopoštovanje.
Foto: N1
Šta dopuštamo sebi?
Zreli ljudi se razlikuju od nezrelih najviše po tome šta dopuštaju sebi.
Nije baš da zrelom čoveku nikada ne dođe:
- da udari svoje dete, da se prodere…
- da otera partnera u tri lepe, da ga udari, da ga natera da radi nešto kako on hoće, da bude sebičan… da ga prevari…
- da se napije ili naduva, ili olakša sebi neku napetost na brz ali destruktivan način.
- da se okači o nekoga da uradi nešto umesto njega, da se otarasi neke odgovornosti…
- da zanemari neprijatne obaveze i pobegne od njih, da ih prespava, iskulira, izbleji, da radi ono što mu je lakše umesto onoga što zna da je bolje.
Nije baš da mu ne dođe, ali to ne uradi jer ne dopušta sebi neodgovornost prema onima koje voli (uključujući i sebe) i onome što voli, do čega mu je stalo. Zbog tog nedopuštanja sebi da radi ono što doživljava kao neodgovornost i neljubav, zrela osoba ima samopoštovanje. To samopoštovanje mu ne da da čini ono zbog čega bi ga izgubio. To mu daje i samopouzdanje – može da se pouzda u sebe, u to da neće činiti nešto ne-odgovorno, već odgovoriti na razvojne potrebe onih do kojih mu je stalo i onoga do čega mu je stalo. I to samopoštovanje i samopouzdanje nije sertifikat koji vam važi na neki rok, već se obnavlja svakodnevno…
- Nemojte se samooptuživati ako vam dođe da radite nešto što ne smatrate dobrim. Samo zauzmite odgovoran odnos prema tome i nemojte dopuštati sebi da činite ono zbog čega biste manje poštovali sebe.
- “To” što vas navodi da dopuštate sebi stvari koje ne bi trebalo da dopuštate nije “jače od vas”. Vi “tome” dajete moć doživljavajući ga strašno važnim. Svaka zavisnost počiva na tome što čovek dopusti nekoj svojoj potrebi da preuzme vlast nad celinom i samoživo ugrozi dobrobit cele ličnosti. I u zreloj osobi postoje ti samoživi i nezreli delovi ličnosti, samo im celina ne dopušta da zavladaju.
- Čovek dopušta sebi da čini ono što ne bi trebalo da čini zato što ne dopušta sebi ono što bi trebalo da čini-da se razvija u zrelu osobu, dobrog čoveka, da zrelo voli i radi.
Izvor: Nebojša Jovanović, psihoterapeut
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama
Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe...
Zapadni svet precenjuje važnost majke za razvoj deteta
„Mama je najbolja!“ Takva parola mogla se videti u rukama zrelih muškaraca na fudbalskom stadionu. Veza između deteta i majke smatra se posebnom osnovom u razvoju čoveka, jer ona pomaže...
Pedagog Snežana Golić: Kakvog biste dečaka naručili?
Piše: Snežana Golić, pedagog "On je dobar dečak" - mislim da postoji više tumačenja ove rečenice, nego vrsta zelene salate. Dok mi, odrasli, pregovaramo šta bi ta rečenica trebalo...
Prezaštićeno dete je kao bežični telefon koji ne može daleko od baze
Piše: Ljiljana Milić Često ispričam jednu metaforu na sesijama. O bežičnom telefonu i njegovoj "bazi", na kojoj se puni energijom. Imala sam jedan takav u stanu. Svake noći bismo ga...
Nema komentara.