Inicijativa za uvođenje natpredmetnog statusa Srpskog jezika i književnosti

Praksa je pokazala da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta.

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije najavilo je podnošenje inicijative Ministarstvu prosvete ZA UVOĐENJE NATPREDMETNOG STATUSA SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI.

Tekst inicijative

Na osnovu Deklaracije o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama i Deklaracije o kanonu srpske književnosti (koje su doneli filolozi iz svih relevantnih naučnih i nastavno-naučnih institucija), Društvo za srpski jezik i književnost Srbije organizovalo je i okrugli sto sa temom Natpredmetni status srpskog jezika i književnosti. Cilj svih ovih aktivnosti bio je da se nađe najprihvatljivije rešenje u vezi sa poboljšanjem statusa predmeta Srpski jezik i književnost.

Od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije tražimo da u obrazovni sistem na nivoima osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja uvede natpredmetni status Srpskog jezika i književnosti.

Razlozi za uvođenje natpredmetnog statusa imaju nacionalnu i obrazovnu osnovu:

  • maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije;
  • praksa je pokazala da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta.

Šta je potrebno učiniti da bi predmet Srpski jezik i književnost dobio natpredmetni status:

  • ovaj predmet ne može biti skrajnut u korist bilo kog drugog predmeta, tj. njegov status i zakonski mora biti zagarantovan;
  • mora imati veći broj časova na svim nivoima obrazovanja:
  • u 6, 7. i 8. razredu broj časova sa 4 treba povećati bar na 5 (preko povećanja maksimalnog nedeljnog opterećenja učenika, tj. promenom člana 59. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju);
  • u srednjoj školi treba uvesti najmanje još jedan čas (promenom člana 28. Zakona o srednjem obrazovanju);
    povećanje broja časova ne sme se odnositi na povećanje trenutne norme nastavnika Srpskog jezika i književnosti (jer bi se suprotno postupanje neposredno odrazilo na opadanje kvaliteta nastave);
  • povećanje ukupnog fonda časova podrazumeva otvaranje novih radnih mesta za nastavnike Srpskog jezika i književnosti;
  • povećanje fonda časova ne podrazumeva proširenje nastavnih programa.

Inicijativu možete potpisati OVDE.

Izvor: Zelena učionica

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img