Intervju, Srđan Dragojević: Danas se roditelji izgovaraju umorom

Režiser Srđan Dragojević ove jeseni zvanično postaje i pisac za decu, budući da će se njegova knjiga-slikovnica “Krilata deca” uskoro pojaviti na policama dečijih soba. Tim povodom smo poznatog umetnika zamolili za razgovor na temu njegove prve dečije knjige, kulture za decu, roditeljstva i vaspitanja.

Po čemu se, po vašem utisku, razlikuje odrastanje Vaše generacije od odrastanja današnje dece?

Pa znate kako, isto to zavisi od roditelja. I moji su roditelji radili od jutra do popodne, kao i roditelji danas ali su imali vremena da mi preporuče dobre knjige, dobre emisije i da sa mnom razgovaraju. Danas se roditelji sve više izgovaraju umorom, radnim vremenom ali, ruku na srce, većini i odgovara da smeste dete pred ekran televizora i da mu od prvog razreda osnovne gurnu u ruke mobilni telefon. Tv i moblini vam dete neće vaspitavati, nekada je, ako se nema vremena preko nedelje, dovoljno i sat vremena dnevno ali potpune posvecenosti detetu i kreativne igre.

Šta nedostaje našem obrazovnom sistemu, kako vi zamišljate idealno obrazovanje dece?

Uvek su ti udžbenici bili “rak rana”, od vremena kada sam ja išao u školu, preko udžbenika moje odrasle dece koja su sada odrasli ljudi, do udžbenika danas. Uvek sam osećao veliku dozu frustracije pomažuci deci sa gradivom, prosto mi je bilo neverovatno kako to da ih baš pišu isključivo neki suvoparni, dosadni, nekreativni ljudi, prave nevesele cepidlake, formalisti, lišeni životne radosti i lepote. Kao da za cilj imaju da za uvek deci ogade radost učenja, saznavanja, otkrivanja…

“Većini i odgovara da smeste dete pred ekran televizora i da mu od prvog razreda osnovne gurnu u ruke mobilni telefon.”

Čime se vi vodite kao roditelj, šta vam je najvažnije da prenesete svojoj deci i kako ih vaspitavate?

Da budu misleći ljudi. Svesni svoje zajednice, solidarni. Da život treba da bude izvor radosti i uzbuđenja a ne samo niz obaveza, uspeha i neuspeha, grabeža i postignuća. Da život nije baš tako ozbiljna stvar kao sto ih uči škola i sredina. Paradoksalno je, samo usvajajući ovo, neko može da postane osoba koja svoje obaveze u životu doživljava ozbiljno ali, pritom, u životu i uživa.

Za kraj, šta biste poručili roditeljima – koji savet biste im dali?

Nema tu pravog i univerzalnog saveta. Zato što je svako dete svet za sebe, potpuno različito. Što vise sledite recepte a manje svoj osećaj, bolje su šanse da dete pokvarite i ne dozvolite mu da razvije sve svoje kapacitete.

14. 10. 2015.

Razgovarala: Jovana Papan