Autor: D. Jokić Stamenković
Ukoliko petnaestogodišnjak snimi nasilje bilo kog tipa na koje primorava poznanike, a zatim se njime i pohvali drugarima putem društvenih mreža, on u tom trenutku nije sasvim svestan koliku štetu nanosi, ne samo žrtvi, nego i sebi, smatra Branka Tišma, psiholog u beogradskoj OŠ „Lazar Savatić”.
Tako, kaže ona, ni učenik prvog razreda srednje škole u Valjevu koji se sumnjiči da je primorao trinaestogodišnjakinju na oralni seks, snimao je i to podelio sa drugarima na „Instagramu”, nije ni razmišljao o tome da ta devojčica nije jedina koju povređuje. On je time, kaže, pokazao nepoštovanje prema samom sebi, roditeljima, prijateljima koji su snimak delili, pa i svima koji su sa njim u kontaktu. Takvi snimci zapanje javnost svakih nekoliko meseci, a psihološka procena je da im je zajedničko to što nastaju iz zabave i nerazmišljanja o mogućim posledicama i povređivanjima.
Odrasle najviše zabrine poriv današnjih tinejdžera da takve scene dele po društvenim mrežama i hvale se nasiljem koje čine. Tišma smatra da problem nastaje od malih nogu i da sa prevencijom ovakvih slučajeva treba krenuti još od predškolskog uzrasta. Tada se mališanima mora usaditi stav da postoje stvari koje su intima i koje se ne dele na „Fejsbuku” i „Instagramu”, da to nije lepo već je životno uvredljivo.
– Današnji roditelji premalo vremena provode sa decom, koja onda sve saznaju iz medija i društvenih mreža, pa to i oponašaju. Tinejdžeri su zatrpani rijalitijima, koji su etički potpuno neusaglašeni sa nečim što bi društvo želelo da ima kao razvijene obrasce ponašanja budućih generacija – ukazuje Tišma na izvore modela ponašanja koje usvajaju tinejdžeri poput srednjoškolca iz Valjeva.
Naglašava da nisu krivi samo roditelji takve dece. Celo društvo je, kaže Tišma, odgovorno što se događaju ovako ružne stvari, jer u njemu ne postoje jasne norme i granice poželjnog ponašanja.
Problem je, ističe, i što odrastanje sadašnje dece ide u pravcu da se zadovoljavaju njihove razne želje, bez razvijanja svesti da treba da uvažavaju i potrebe ljudi oko sebe. Deca su nam, kaže Tišma, od malih nogu u centru pažnje, teško se odriču svojih potreba da bi zaslužila ljubav i poštovanje drugog.
– Ne valja što su nam mališani sve manje uključeni u život porodice i institucija, sve manje se bave nečim i trude da nešto sami postignu. Ne razvijamo današnje roditeljstvo na kvalitetan način, decu samo štitimo, bez postavljanja neophodnih normi, zahteva i ograničenja i učenja da se postave u položaj drugog i shvate kako tu osobu mogu da povrede. A onda im damo savremene tehnologije kojima ne znaju da upravljaju i eto problema – izričita je Branka Tišma.
Ona je zapanjena činjenicom da i roditelji na odeljenskim grupama na društvenim mrežama vređaju i napadaju jedni druge.
Današnje generacije đaka se, posle četvrtog razreda osmoletke, ne druže, ne drže u odeljenskoj grupi i nemaju zajednički prostor i vreme u kojem imaju svoje tajne, u kojem šapuću i nešto skupa rade. Jure posle časova u svoje, kako ih nazivaju, „štekove”, gde „bleje” sa „klincima iz kraja”, a to se uglavnom svodi na zajedničko sedenje uz surfovanje na mobilnom telefonu.
– Oni nisu naučeni šta je intima grupe ili ličnosti i da to ne treba deliti. Nekada je onaj ko oda tajnu nekog društvanceta bivao neprihvaćen od sredine i gubio je dobar status u grupi, a danas đaci kažu da ih to uopšte ne dotiče – ističe Tišma i dodaje da školski psiholozi pokušavaju da preduprede incidente poput ovog u Valjevu razvijanjem empatije kod đaka jer se ona danas značajno izgubila.
Izvor: Politika
