Da li je naša potreba i težnja da uvek budemo savršeni roditelji činilac koji deci u kasnijem životu odmaže?
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, urednica sajta Detinjarije, Jovana Papan, otkrila je zabog čega je tekst “Zašto fantastični roditelji odgajaju depresivnu decu” –pročitalo više od 100.000 ljudi.
Tekst kliničkog psihologa Lori Gotlib, preuzet iz američkog lista Atlantik, govori o njenom iskustvu psihoterapeuta. Tokom svoje prakse, ona otkriva zapanjujuću činjenicu da su mnogi njeni depresivni mladi pacijenti imali divno detinjstvo i fantastične roditelje.
S obzirom da je i sama roditelj, Gotlibovu je ova tema zainteresovala do kraja, i dovela je do niza pitanja ali i zaključaka o današnjem shvatanju roditeljstva:
-Zašto prezaštićujemo decu prenebegavajući činjenicu da život koji je pred njima nije beskrajna zabava?
-Da li je naša potreba i težnja da uvek budemo savršeni roditelji činilac koji deci u kasnijem životu odmaže?
-Da li preterano tetošenje i ugađanje deci dovodi do toga da oni u kasnijim godinama bivaju nespremni da se izbore i sa najmanjim poteškoćama na koje nailaze?
-Da li je zabluda da samo deca iz disfunkcionalnih porodica imaju potrebu da posećuju psihoterapeute?
-Kada i zašto smo zaboravili da je deci neophodan skretničar, postavljanje granica i uvođenje kazni i uskraćivanja?
-Da li su društvo i mediji zaslužni za stvaranje atmosfere prekomernog ugađanja deci?
-Treba li raditi toliko na njihovom samopouzdanju i u beskraj ih hvaliti i hrabriti?
Između još mnogo roditeljskih nedoumica saznaćete i šta je važnije: da u svakom trenutku pod našim okriljem budu srećni, ili da ih naučimo da budu srećni ceo život?
Priredila: Jasmina Jovanović
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.