Kad govorite detetu da vam nešto duguje, prenosite onu istu traumu kojom su i vas polomili

Foto: Freepik

Ako je odnos takav, ako su takvi ljudi ili ode nešto u odnosu dođavola, pa nam roditelj kaže da mu dugujemo:

• Što nas je rodio.
• Što nas je školovao.
• Što nas je vodio na kojekakve sekcije.
• Rešavao naše probleme.
• Trudio se da porastemo.
• Ostanemo čitavi.
• Ulagao u nas i vreme i energiju.
• Pa mu sada dugujemo…

Znajmo: nikome ništa ne dugujemo.

Ne dugujemo zbog izbora koje nismo sami pravili. Nismo birali ni da se rodimo. Ni da se školujemo. Ni da idemo na kojekakve sekcije. Ništa.

• Ali smo imali pravo na to da dobijemo podršku i negu i pažnju i ljubav.
• Imali smo pravo da porastemo u autonomnu osobu sposobnu da upravlja svojim životom i da za to imamo podršku.
• Imali smo pravo da naučimo da postavimo granice.
• Imali smo pravo na samostalnost.
• Imali smo pravo da naše emocionalne potrebe budu zadovoljene.

Imali smo mnoga prava. Ona idu sa rođenjem. Svako dete ih ima. Rodi se sa pravima. A roditelj rođenjem deteta dobije obaveze. Takva su pravila igre.

Zato je uloga roditelja najodgovornija uloga u životu. I najvažnija. Jer roditelj učestvuje u formiranju jednog bića, koje će jednom formirati neko drugo biće. I deca nam nisu ništa dužna.

Ako potežemo dug pred decom učestvujemo u prenošenju one iste traume, kojom su i nas polomili. Odbacujemo ih. Postajemo banka koja uteruje ratu za kredit, koju niko svojevoljno nije podigao. Prestajemo da budemo roditelji. Silom držimo decu uz sebe. Manipulišemo njihovim srcima. I životima. A ni njihova srca ni životi nam ne pripadaju. Mi samo imamo privilegiju da ih volimo.

Ali…

Kao sto mi nikom nismo dužni, isto tako nam niko nije dužan da nas voli.  Niko nam nije dužan da nas podržava.
Niti da bude emocionalno dostupan. Da nas emocionalno ili fizicki ne napušta. Niko. Ni naši roditelji.

Nekada se najvažnija sloboda dogodi kada shvatimo da su naši roditelji takođe nekadašnja deca, koja su imala ista prava kao i mi sada, ali su ostala obespravljena. Svi smo u istom čamcu. Ako nismo dužni mi nisu dužni ni oni.

Pa kada jedni druge oslobodimo dugovanja, možda otvorimo ono važnije pitanje: šta nije u redu sa našim odnosom, jer taj odnos ćemo ugraditi, hteli ili ne, u odnos sa svojom decom.

Ljiljana Milić
Trener ličnog razvoja

Izvor: PromenaDA

Ako želiš nešto da ostaviš svojoj deci, pobrini se da sada i ovde učiniš nešto za sebe

Ako dete zamrzi roditelja

3 tipa dece koja maltretiraju svoje roditelje

BFC poziva roditelje i decu na partiju “Zelene promenade”

Niko nije dužan da za tebe bude najbolje moguće dete kako bi ti bila najbolja moguća mama

Niko ti nije dužan da bude bolji roditelj za tebe nego što ume, da zna uvek šta radi, da nikada nije zbunjen, da ima odgovore na sva pitanja koja tebe...

Zapadni svet precenjuje važnost majke za razvoj deteta

„Mama je najbolja!“ Takva parola mogla se videti u rukama zrelih muškaraca na fudbalskom stadionu. Veza između deteta i majke smatra se posebnom osnovom u razvoju čoveka, jer ona pomaže...

Pedagog Snežana Golić: Kakvog biste dečaka naručili?

Piše: Snežana Golić, pedagog   "On je dobar dečak" - mislim da postoji više tumačenja ove rečenice, nego vrsta zelene salate. Dok mi, odrasli, pregovaramo šta bi ta rečenica trebalo...

Prezaštićeno dete je kao bežični telefon koji ne može daleko od baze

Piše: Ljiljana Milić Često ispričam jednu metaforu na sesijama. O bežičnom telefonu i njegovoj "bazi", na kojoj se puni energijom. Imala sam jedan takav u stanu. Svake noći bismo ga...