Kad neposlušni mališan testira vaše strpljenje

Evo nekoliko saveta stručnjaka koji će vam sigurno pomoći da zajedno sa svojim detetom lakše prođete kroz ovaj segment njihovog intelektualnog razvoja.

Piše: Dragan Antić

Deca rastu i razvijaju svoju psihu i telo neverovatnom brzinom. I dok ste trepnuli okom vaš mali anđeo se već pretvorio u pravu čigru, nadurenog čovečuljka koji želi da sve bude po njegovom. I voli da je u centru pažnje. A uz to iskazuje i neposlušnost – odbija da jede, dernja se i besni na javnom mestu svaki put kada ga sprečite da obavi ono što je naumio, uveče neće u krevet.

Sve to su upravo signali da je vaš klinac zdravo dete, da se razvija normalno, a takvo ponašanje je samo jedna uobičajena razvojna faza kroz koju prolazi svako dete. Samo se kod nekog deteta javi ranije, kod nekog kasnije i različitog je intenziteta.

Suština je u tome da deca na niskom kalendarskom uzrastu funkcionišu po principu zadovoljstva. Kada im uskratite neku njihovu omiljenu aktivnost ili još gore prekinete njihovu najzabavniju igru, oni to doživljavaju kao da ste im uskratili svoju ljubav i zato reaguju snažno, emotivno. Kada roditelji to shvate, lako će pronaći načine da neprijatne situacije ili spreče ili koliko god mogu ublaže. Ipak, evo nekoliko saveta stručnjaka koji će vam sigurno pomoći da zajedno sa svojim detetom lakše prođete kroz ovaj segment njihovog intelektualnog razvoja.

Kako reagovati u situacijama kada mališan odbija da jede?

Razmislite o tome da je možda došlo vreme da sedi za istim stolom sa vama dok ručate. Skinite plato sa njegove stolice za hranjenje i podesite visinu tako da može da jede sa kuhinjskog stola ili ga jednostavo stavite u istu stolicu kao što je i vaša. Dete u roditeljima vidi uzore i želi da sve što radi, radi isto onako kako to oni rade.

Ako se igra svojom omiljenom igračkom, loptom, lego kockama itd., sačekajte da igru privede kraju pa ga tek onda odvedite za sto. Jer deci hrana uglavnom nije dovoljno dobar razlog za prekidanje igre i zabave.

Ako mališan ne želi da pojede ceo obrok, nemojte insistirati na tome. Možda nije dovoljno gladan. Njegovi organi za varenje su još mali i dete se zato brzo zasiti. Nedovršenu porciju mu ponudite malo kasnije. Prema istaživanjima, deca u trećoj godini života više vole da imaju manje obimne, ali česte obroke. Hranu ostavite negde na dohvat ruke, a dete će kada dobro ogladni sigurno prići i pojesti obrok samo.

Uvek mu dajte isto ono što nije odjednom htelo da pojede. Nemojte ići linijom manjeg otpora, pa ako na primer neće da jede povrće vi mu dajete smoki, viršle ili neku drugu hranu koju voli. To je najgore što možete uraditi, jer tako kod deteta razvijate loše navike i odvraćate ga od toliko važne zdrave hrane. I nikako ga nemojte prisiljavati da jede, jer će zbog lošeg prethodnog iskustva steći averziju prema određenoj hrani.

Kada pripremate hranu pozovite dete da vam „pomaže“, neka bude i ono aktivno u kuhinji. To će u njemu jačati želju za raznovrsnom hranom.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana