Uskoro temeljne izmene osnovnoškolskog sistema
Dugo najavljivana studija o mreži osmoletki na kojoj bi trebalo da se temelje buduće kapitalne izmene osnovnoškolskog obrazovanja u prestonici – napokon je završena!
Kakav je to dokument, šta sadrži, na koje činjenice ukazuje, koje zaključke nameće i promene inicira?
Nadležni uveravaju da je to temeljna analiza trenutnog stanja u osmoletkama i polazište optimizacije i unapređenja sistema. Pokazala je da trenutno postoji najmanje deset škola čija bi svakodnevica morala da se promeni. I to što pre.
Među njima su kuće znanja koje godinama rade u nedopustivo lošim uslovima ili neopravdanom komforu, u nebezbednom prostoru čije je korišćenje inspekcija zabranila. Nekoliko škola opstaje godinama podstanarskim životom, a jednoj od njih domaćin je nedavno naložio da se urgentno iseli. Neke su prebukirane i u otežanim uslovima organizuju nastavu u tri smene.
Studija ukazuje i na osmoletke koje iz godine u godinu upisuju sve manje učenika i jedva ih imaju dovoljno da oforme odeljenje. U jednoj osmoletki, recimo, šestoro ili petnaestoro dece čini generaciju, dok ogroman školski prostor zvrji prazan ili se izdaje. U drugoj je većina učionica zaključana, a prostrano školsko dvorište pusto. Ta, na primer, ima 30 učenika i 40 nastavnika. Njena površina prevazilazi 5.000 kvadratnih metara. I to su samo pojedini, ali zvanični, podaci iz opsežne analize mreže prestoničkih osmoletki koje za „Politiku” otkriva Snežana Đurić, sekretar Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.
Veći broj nastavnika nego đaka. Zaključane učionice, nema učenika. Više ugovora o izdavanju prostora nego odeljenja. Prebukirane osmoletke rade u tri smene. Škole podstanari moraju da se isele… – detalji su opsežne analize
– Iscrpno ispitivanje stanja u osnovnim školama urađeno je na osnovu obilaska, važećih propisa kojima se uređuje osnovno obrazovanje, zvaničnih statističkih podataka, demografskog kretanja stanovništva… Studija je potvrdila da postoji izvestan broj škola koje imaju manje od 400 đaka, a u njihovoj blizini, u krugu od dva kilometra, postoje škole sa kojima mogu da se spoje. Zapodenut je razgovor o tome da bi „male” škole, u stvari prostorno velike ali sa nedovoljnim brojem učenika, trebalo zatvoriti i đake rasporediti prema interesovanju i blizini u škole koje odaberu roditelji – objašnjava Đurićeva.
Sam predlog već je izazvao burne reakcije roditelja koji ne žele da im deca menjaju školu i sredinu u kojoj već pohađaju osnovno obrazovanje. Prosvetna vlast, kako naglašava Đurićeva, nije htela ništa da radi ishitreno iako je i pre opsežne analize bilo jasno da škole sa nedovoljno đaka po propisima treba da se zatvore.
