– Sada, kada je to potvrdila i studija, ne možemo da zažmurimo nad činjenicom da škola od 5.000 kvadrata ima 200 učenika i više od 20 ugovora o izdavanju prostora umesto da u najvećoj meri služi onome zbog čega je osnovana, to jest obrazovanju. Ili da na tolikom prostoru opstane škola koja ukupno ima manje đaka nego nastavnika. Ni pedagoški nije opravdano da generaciju čini sedam učenika u sredini u kojoj postoji mogućnost da se dve obližnje škole koje rade po istom programu spoje pa da u razredu bude nekoliko odeljenja. Kadrovski gledano, tako male škole na spisku zaposlenih imaju po „pola” računovođe, psihologa ili pedagoga. Imaju nastavnike sa 20 odsto radnog vremena jer nemaju đaka da za pun fond časova… – obrazlaže Đurićeva.
U mreži škola sabrani su podaci o prostornim kapacitetima i njihovoj iskorišćenosti, broju učenika i zaposlenih, troškovima, ugovorima o izdavanju školskih odaja…
– Ugovori o zakupu u 90 odsto slučajeva ne sadrže da zakupac refundira školi troškove za struju, vodu, grejanje, nego se to kao deo materijalnih troškova plaća iz gradske kase. Grad, tako, pokriva mesečne režije koje moraju da se plate i za prazan školski prostor, ali plaća i račun koji naprave zakupci. Ovo neracionalno rasipanje novca mora da se prekine. Problemi na koje ukazuje studija moraju da se predoče, konstatuju i reše, a ne da se zataškavaju – smatra Đurićeva.
Sprema se prekrajanje mreže beogradskih škola. Nijedna odluka o tome još nije doneta i to je razlog što nismo naveli imena škola na koje se ova priča odnosi. U pripremi je izrada akcionog plana za poboljšanje i ujednačavanje uslova obrazovanja i vaspitanja u gradu. Gradska prosvetna vlast u ovom poslu ima podršku republičke. Dogovorile su se da izradu mreže osmoletki finansira Beograd, a da studiju o mreži srednjih škola u prestonici uradi resorno ministarstvo.
Izvor: Politika
