Kako da prepoznate loš brak

Psihoterapeut, trener i predstavnik za transakcionu analizu u Evropskoj asocijaciji za psihoterapiju Marina Banić za Nedeljnik analizira šta znači dobar i loš brak i šta je izlaz iz ovog drugog

Zbog čega ljudi ulaze i ostaju u emocionalnim aranžmanima koji su pogubni ili bar depresivni po njih? I šta da radimo sa onim perfidnim zlostavljačima u priči o progoniocu i žrtvi u psihičkom smislu, u trenutku kad imamo toliko onih koji ubijaju žene po Srbiji? Psihoterapeut, trener i predstavnik za transakcionu analizu u Evropskoj asocijaciji za psihoterapiju Marina Banić za Nedeljnik analizira šta znači dobar i loš brak i šta je izlaz iz ovog drugog

Razgovarala Zorica Marković

- Advertisement -

Otac transakcione analize, psihijatar Erik Berik, jedan od najboljih analitičara ljudskog ponašanja, nazvao je brak „ozvaničenim teškim odnosom koji samo u ovoj zemlji (SAD) proizvodi oko petsto hiljada razvoda godišnje“. To je bilo šezdesetih, kada je pisao knjigu Koju igru igraš, bestseler o funkcionalnom i disfunkcionalnom obrascu ponašanja, a od tada se ta cifra progresivno umnožavala, ne samo u Americi. Kao i broj onih zlostavljanih žena, koje su krajem novembra morale da dobiju svoju nedelju da bi društvo obratilo pažnju na njih.

„Pouka koja se iz ovoga može izvući je da bi najbolji lek protiv razvoda bio potpuno ukidanje braka“, napisao je Bern svojevremeno. Ipak, sav njegov trud bio je usmeren na to da shvatimo zbog čega se neki odnosi komplikuju, a samim tim i da ih rešimo. Brak je institucija koja se odavno drži na gredama iščupanim iz temelja, ali ne nestaje. Ako smo dobili sve odgovore na pitanja zbog čega se ljudi razvode — pa i onaj najtrivijalniji „nepomirljive razlike“, pravo je pitanje kad brak počinje da biva loš? Zbog čega ljudi ulaze i ostaju u emocionalnim aranžmanima koji su pogubni ili bar depresivni po njih? O tome za Nedeljnik priča psihoterapeut, trener i predstavnik za transakcionu analizu u Evropskoj asocijaciji za psihoterapiju Marina Banić.

Šta podrazumeva dobar brak? I kako dolazimo do toga da jedan brak koji dobro počne, postane loš, onaj koji se preživljava ili u kojem se „ostaje“?

Dobar brak podrazumeva odnos dveju jedinki koje su relativno autonomne, mogu da žive nezavisno jedna bez druge, a koje u zajedničkom odnosu nalaze interes svog duhovnog, profesionalnog i emocionalnog razvoja. U lošem braku pak ljudi opstaju zbog potrebe, jer se osećaju neadekvatni i nepotpuni kad su sami, zato što smatraju da samo u braku mogu da ostvare svoju predsvesnu motivaciju, kao što je potreba za statusom, sigurnošću, bliskošću, zaštitom, smatrajući da ukoliko su nezavisni, samostalni, tu vrstu motivacije ne mogu da realizuju sami. Nažalost, ovakva vrsta predsvesne motivacije dovodi do emocionalnog nezadovoljstva partnera i rezultira udaljenošću, konfliktima, pa čak i fizičkim obračunima, zbog toga što se osnovna funkcija nije realizovala, a to je kvalitetna intimnost. Ljudi zbog toga igraju igre jer nisu u stanju da realizuju intimnost na autentičan način, a svaka igra u psihološkom smislu predstavlja adrenalin stimulaciju i određenu psihološku stimulaciju koja je mnogo bolja od distance, ćutanja, od nemanja kontakta, od samoće.

Da li je ljudima teško da prihvate realnost braka zbog svih onih slika o idealnim parovima i romantičnih komedija koje su učinile da verujemo da će se pojaviti taj neko ko će iz korena promeniti naš život?

Zapadna civilizacija, naročito romantičarski period u književnosti, umetnosti, jeste doveo do stvaranja jedne mitološke slike o idealnoj ljubavi, koja sama po sebi nije loša. Ono što nije adekvatno, jeste što onda ljudi ne mogu da prihvate realnost sa svim njenim bojama i teškoćama, koje ponekad nastaju u zajedničkom životu. Ti neprijatni trenuci se identifikuju sa nemanjem ljubavi, sa distancom, sumnjom da je partner zainteresovan za nekog drugog i otvara se začarani krug distance, laži, pa i prevare. Budisti bi rekli da smo robovi svojih snova i iluzija. Ukoliko ne možemo da živimo realnost sada i ovde, i rukovodimo se nekim idealnim slikama koje nam služe za samomučenje, onda u svakom slučaju bajke u koje verujemo kreiraju našu nesreću a ne sreću. Problem sa iluzijama je što ljudi u nekom pasivnom očekivanju veruju da će neko sa strane ili nešto promeniti njihov život, ili partner, a to se nikada ne dešava.

spot_img
spot_img

Najnovije

Nova opasnost za decu na društvenim mrežama – „Supermen izazov“ bi mogao da bude koban

Najmanje osmoro dece iz Banjaluke i Laktaša povređeno je u "Supermen izazovu" sa društvene mreže "Tik-tok".

Posne namirnice bogate proteinima

Biljni proteini su ne samo zdravi, već i odlična prilika da isprobate kreativne recepte koji će vašu posnu trpezu učiniti raznovrsnom i hranljivom

Zašto su važne porodične tradicije za praznike?

U vremenu kada su obaveze i brz tempo života često prepreka zajedničkim trenucima, praznici pružaju priliku da se porodica okupi, opusti i posveti onome što je zaista važno – ljubavi, zajedništvu i zahvalnosti.

Istraživanje: Jedna od četiri odrasle osobe ostaće sama do kraja života

Danas se mnoge mlade odrasle osobe ne oslanjaju na brak da bi ispunile svoje potrebe za društvom.

Uticaj plave svetlosti na dečiji san

U današnje vreme, ekrani nisu samo stalno okruženje odraslih, već su postali i svakodnevnica dece.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img