Pa evo, odmahnite rukom na činjenicu da je 80% (prosečno) mladih osoba iz 60-ih godina jasno zauzimala stav i smatrala da ima kontrolu nad svojim životom. Danas, u 2017. kada imaju pristup edukativnim platformama, e-knjigama, novoj tehnologiji… Naša deca postaju anksiozna, agresivna, nezainteresovana, depresivna, dok je sve to propraćeno uverenjem osećaja bespomoćnih marioneta.
Stvorili smo škole i druge obrazovne ustanove gde je nadzor postao dominantna sila u dečjim i tinejdžerskim danima. Isključili smo slobodu i prodiremo duboko u srž deteta postavljajući strogu kontrolu nad njim.
Zašto se onda čudimo da škola sve češće postaje asocijacija na zatvor?
Deca se izražavaju iskreno i onako kako se osećaju. Krademo im pravo na slobodu i smanjujemo njihove sposobnosti ka usmeravanju svojih života.
Zato, neka vas ne iznenadi statistika koja govori da su tinejdžeri najmanje srećni kada provode vreme u školi, ili obavljaju aktivnosti koje škola propisuje, dok navode da su im najsrećniji trenuci onda kada nisu u školi i kada vreme provode sa svojim prijateljima.
Mnogima je i dan danas teško da shvate koliko je moderno obrazovanje izgubilo svoje značenje, gde je mentalno i emocionalno zdravlje dece izuzetno ugroženo. Kroz težnju da ih zaštitimo, lišavamo ih od slobode koja im je potrebna kako bi razvijali svoj um samostalno, bez nezdrave kontrole odraslih.
Pozitivna promena leži u hrabrim roditeljima, starateljima i svima koji pružaju podršku deci, bez obzira na kritike i otpor koji im stoji na putu.
Kao dete, potom tinejdžer, posmatrala sam kako sistem razara moju generaciju i naučila o mnogim greškama kroz iskustvo. Danas posmatram mališane i tinejdžere prepune radoznalosti, i ne želim ih videti obmanute iskrivljenim vrednostima.
Pružite šansu onima od kojih je najvrednije učiti. Ovo više nije problem koji se dešava tamo nekome, već jedan od poslednjih urlika za probuditi se!
Izvor: Probudise.com
