Kritikovanje partnera i posledice po detetovu dušu

Na primer: ćerka oca koji je voleo da pije, možda bio alkoholičar, pa je ona, može biti, zbog toga stekla odbojnost prema alkoholu ili se zarekla da nikada neće okusiti alkohol, u svojim partnerskim odnosima stalno ili uglavnom nalazi muškarce alkoholičare. Vrlo često. Zašto se to dešava? Iz duboke nesvesne lojalnosti prema ocu alkoholičaru koga je svesno odbacila. I vrlo često je, naravno, puna negativnih emocija i reči prema svima njima. A muškarac alkoholičar u stvari je „ogledalo“ onog dela njene vlastite duše kojem se ne priznaje pravo na postojanje, to je otac alkoholičar koji boravi u njoj. I da ona sama ne bi bila alkoholičarka, nalazi muškarca alkoholičara koji to radi umesto nje – iz velike ljubavi, kao što to rade deca. I kada zaljubljenost prestane, njoj to počinje da smeta. U stvari, smeta joj taj deo nje same koji je – kada je projekcija prestala – počela da prepoznaje u voljenom muškarcu, a zbog prevelike blizine nije u stanju da ga otkrije i vidi u sebi. To je dinamika tog sistema. U takvim situacijama najčešće počinjemo sve više da kritikujemo partnera i s njim se svađamo.

Nedavno sam imao klijentkinju koja je, oduševljena onim što se njoj desilo, preporučila ćerki da dođe na seminar. Ćerka je došla i uradili smo rad, zadivljujući rad. Njeni roditelji su razvedeni. Kada je otac saznao da je po majčinoj preporuci bila na seminaru, napisao je ćerki pismo u kojem je pisalo: „Ona tvoja majka je veštica…“

„Šta se dešava u duši deteta? Kada otac kaže: „Tvoja majka veštica“, detetova duša oseća da nema pravo da bude kao majka. Da joj se oduzima pravo postojanja tog njenog dela.“

Šta se dešava u duši deteta? Kada otac kaže: „Tvoja majka veštica“, detetova duša oseća da nema pravo da bude kao majka. Da joj se oduzima pravo postojanja tog njenog dela. Ili, obrnuto, kada majka kaže detetu: „Isti si kao tvoj otac alkoholičar“, ili: „Budi sve, samo ne alkoholičar kao tvoj otac“, detetova duša oseća da nema pravo da bude kao otac. Da joj se oduzima pravo postojanja tog njenog dela.

Vrlo česta je pojava da se kritikuje partner i u njemu sve ono što je negativno. Pritom se gubi iz vida ono što je bitno. Spajanjem dvaju sličnih sistema oba sistema dobijaju novu priliku da jedan uz pomoć drugog doprinesu prevazilaženju sopstvenih energetskih čvorova i tamnih mrlja, doprinesu sopstvenom napretku i râstu, upravo na osnovu međusobnih različitosti. Umesto toga, pokušavamo da oblikujemo partnera i uniformišemo ga po sopstvenom modelu i kalupu.

Šta se dešava u duši kad se kaže: „Ja te volim, ali ona tvoja majka… ili onaj tvoj otac…“? Poslovična je netrpeljivost, čak i mržnja između „sve-krive“ svekrve i snaje, i tašte („taštine“) i zeta. Drugim rečima, to znači: „U stvari te i ne volim, u najboljem slučaju, volim sliku o tebi koju sam sebi naslikao u svom nesvesnom. I onda pokušavam da te doteram da budeš takav, odnosno takva, da budeš što je moguće bliže slici koju imam o tebi.“ To je kao projekcija, zar ne? I koliko dugo, koliko dobro radi jedan projektor? Dok se ne izvuče utikač. A kada nestane struje, projekcija nestaje i onda se iznenadimo – s kime sam to bila ili bio tolike godine?! Odjednom više ne mogu da prepoznaju jedno drugo…