Kroćenje lavova: kako izaći na kraj sa ponašanjem dečaka

Evo jednog primera:

Izbeći ćete debatu o tome da li je posao završen tako što ćete istaći tačne komponente zadatka. Najbolji metod je da imate kutiju sa karticama na kojima će biti zapisani pojedinačni poslovi sa svim predviđenim koracima. Kartice će poslužiti kao objektivni spisak za proveru: sve što treba da uradite jeste da pogledate karticu, vidite šta je uradio i sve će biti jasno. Ako još ima vode na pultu, jednostavno recite: „Odlično je, ali si zaboravio korak br. 5. Reci mi kad završiš i pomeriću ti zastavicu nagore.”

Stepenik do kog će se zastavica kretati naviše treba da bude u skladu sa težinom zadatka. Tako da će se, na primer, pomeriti dve prečke nagore (jedan sat) ako pospremi sobu, a samo jednu prečku (pola sata) ako pomete hodnik (prilaz). Ovo zavisi i od toga koliko ima godina. Kada završi popravni zadatak, velikodušno ga pohvalite i uverite se da se oseća dobro što je doneo odluku da siđe sa voza u kojem se gunđa i ukrca se nazad na vožnju sa svojim timom.

Da li se Lestvica može koristiti sa starijim dečacima?

Da, može. Zapravo znam nekoliko škola koje su primenile sopstvene Lestvice neizbežne sudbine na stariju decu. Takođe, pored mama i tata koji su koristili Lestvice u porodici, takođe sam video da se dosta efektivno koriste u grupnim boravištima za tinejdžere.[1] Trik je u tome da kod starije dece zamenite rani odlazak u krevet nekom drugom privilegijom kao što je vreme kada moraju da se vrate kući posle izlaska, ili vreme koje će provesti na kompjuteru ili telefonu.

Zašto su posebno korisne za dečake?

Mislim da se ovaj metod naročito dobro pokazao sa dečacima jer ima strukturu koja je jasna i laka za razumevanje. Štaviše, postoji direktna veza između onoga što rade i posledicâ tih postupaka. Pored toga, dečaci preuzimaju odgovornost za upravljanje svojim osećanjima i ponašanjem. Ako on počne da viče i dere se, ne morate da radite ništa drugo sem da povučete mali magnet na tabeli naniže. Ako se ne smiri relativno brzo, pretrpeće veliki poraz. Ako uspe, ne samo da je ispunio vaš zahtev, već je naučio i veoma važnu lekciju da nije ljutnja ta koja kontroliše njegovo ponašanje već on sâm.

Najvažnije od svega, nikada ne zaboravite da je on samo dečak

Ova poslednja poenta je od ključnog značaja kada je reč o izlaženju na kraj sa ponašanjem i naročito se odnosi na mame koje samostalno odgajaju sinove. Ako je tata tu negde, on će vas podsetiti na to, a ako to uradi, trebalo bi da ga slušate. Mnoge mame koje viđam u svojoj privatnoj praksi greše pokušavajući da promene svoje dečake tako da budu više nalik na ono što bi one želele, ili kakvim smatraju da bi dečaci trebalo da budu, umesto da ga puste da bude kakav jeste.

Misle, ako bi samo nekako mogle da ga uvere da uredna soba predstavlja pravu vrednost kao i tihi glasovi i nežna igra, nekako bi već video svetlost.

Žao mi je, ali ne.

Možda možete malo da ga pritegnete dok je još dečkonja, ali vremenom će se pokazati njegovo pravo lice. A, ukoliko je proveo prvi deo života živeći u sterilnoj, mirnoj, kontrolisanoj atmosferi, sva je prilika da će to, kada postane tinejdžer, preterano kompenzovati i neverovatno odlučno početi svoj mrzovoljni život u prljavštini.

Ako ste se ikada pitali šta je normalno ponašanje za dečake, prilažem glavne tačke, tek da budete mirne glave:

galama

dranje

guranje i udaranje braće, sestara i prijatelja

svađa sa bratom ili sestrom

pravljenje nereda

ljubav prema blatu

dranje

igra sa štapovima

nasilne igre u kojima se ljudi raznose, obezglavljuju i u njih se puca

skupljanje insekata

opsesivno razmišljanje o dinosaurusima

skupljanje svakakvog đubreta (blaga)

mrzovolja

smeh

vikanje

prdenje

vicevi o prdenju

generalno humor vezan za WC

podrigivanje

pravljenje zvukova koji podsećaju na prdež

fascinacija opasnim, rizičnim stvarima

još prdenja

dranje

Ovo je samo osnovni spisak stvari koje su normalne. Ništa od ovoga ne bi trebalo da vas uznemirava niti zabrinjava. Oni to jednostavno rade. U poslednjem poglavlju daću vam neke predloge kako da nešto od ovoga primenite da biste više bili u trendu. Ali ne preskačite, zato što je to, kao prvo, varanje i zato što nas čeka još važnih stvari.

[1] U zapadnim zemljama postoje specijalni grupni domovi za problematične tinejdžere sa ciljem da im se omogući posebna, stručna pažnja i pomoć. Slično kao kod nas popravni domovi, ali tinejdžeri ne moraju nužno da budu maloletni delinkventi. – Prim. prev.

MAJKE I SINOVI: Kako odgajiti muškarca?
Autor: Najdžel Lata
Prevod sa engleskog: Maja Šarić
279 str., mek povez, latinica
Godina izdanja: 2017.

„Ovu knjigu sam napisao jer želim da mame budu sigurne kako one nisu loše za dečake. Takođe, želim da omogućim mamama da budu bolje informisane kada prosuđuju o tome šta je važno a šta nije u vezi sa njihovim sinovima, kao i da budu svesnije politike koja se provlači kroz savete o roditeljstvu, uključujući i moju sopstvenu politiku. I to naročito kada je reč o savetima vezanim za dečake. Niste odgovorni za ceo svet dečaka, ali jeste odgovorni za svet vašeg dečaka“ – kaže u knjizi Najdžel Lata, novozelandski ekspert za rad sa decom problematičnog ponašanja i autor više uticajnih knjiga o vaspitavanju dece.
Da li i vaš dečak živi u svom ljutitom svetu tišine, besa, grickalica i igrica? Kriminal, alkohol, droge – šta raditi kada se dobri dečaci pokvare? Kako da budete kul mama? Zašto dečake fascinira sve što može da ih zapali, oslepi ili obogalji? Kako dečaci razgovaraju…ne razumete ih? – neka su od pitanja sa kojima se bavi autor u ovoj duhovitoj i potrebnoj knjizi.

Izvor: Detinjarije.com