Izbacila sam pšenicu i šećer i već posle samo dve nedelje sam osetila drastične promene. Nije bilo tromosti, nadimanja i ono što je meni bilo najbitnije, problem sa prejedanjem je počeo da jenjava.
Moja ćerka ima jako redak oblik tumora koji je po prirodi benigni, ali izuzetno agresivan, razarajući i sklon recidivima. U svetu nema mnogo slučajeva, pa je samim tim i statistika oskudna. Lečenje je skoro pa napamet. Hirurgija nije dala značajan rezultat, hemioterapija nije dala značajan rezultat. Neko vreme smo bivali mirni i svaki put se tumor vraćao.
Trenutno je u stanju mirovanja i otvorile su nam se neke mogućnosti da probamo sa homeopatijom. Uz homeopatiju, preporučena nam je ni manje ni više nego LCHF ishrana. I sve što mi je godinama izazivalo strah i nepoverenje, postalo je nada za neki kvalitetniji i bolji život. Ali kako početi?
Kako detetu od osam godina totalno preokrenuti ishranu, navike, život?
Neću lagati da je bilo lako…i neću lagati da se nisam bojala više nego ikada. I bez obzira na sve, čvrsto sam rešila da budem podrška svom detetu i dam sve od sebe da ona sve to prihvati na najbezbolniji način. Dva, tri meseca je kuhinja bila sav moj svet – a kad nisam bila u kuhinji, onda sam tražila recepte, informacije, iskustva po internetu. Sada odjednom skoro ništa nisam imala da kupim u prodavnici, sve sam morala sama da napravim. Trebalo je detetu spremiti nešto za užinu da ponese u školu. Da bude ukusno, da lepo izgleda, a sve se totalno razlikovalo od onoga na šta je ona navikla i što joj se dopadalo.
Gomila i gomila neuspešnih pokušaja koji su završavali u kanti. Bilo je i suza, neprospavanih noći… Napravim nešto i puna nade joj odnesem da proba, a ona samo kaže – ne svidja mi se.
Da li je jela, šta je jela, da li joj je bilo dovoljno, da li je pojela sve što treba jednom mladom organizmu? A šta ako joj padne imunitet, šta ako se razboli, šta ako se stanje pogorša? Milion pitanja i još više strahova.
Pročitala sam sve dostupne tekstove o LCHF ishrani, istraživala koji bi LCHF recepti bili najbolji za nju, čitala tuđa iskustva… Ima logike, ima objašnjanja, odgovora, argumenata. I sve bi bilo tako lako da sam samo ja u pitanju, da to isprobavam na svojoj koži., ali je mnogo teško takvu odluku doneti u ime nekoga. Pogotovo u ime svog deteta.
