10. Šta za nas znači članstvo u Svetskom registru davalaca?
Svetski registar davalaca kostne srži formiran je 1989. godine i sadrži bazu podataka o tipizacijama HLA potencijalnih davalaca MĆH. Broj davalaca se svake godine značajno povećava, tako da se danas u Svetskom registru nalaze podaci za više od 25 miliona potencijalnih davalaca MĆH iz oko 50 zemalja. Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, osnovao je Registar davalaca kostne srži 2005. godine, koji je početkom 2012. godine postao i deo Svetskog registra. To nam je omogućilo pristup bazi podataka sa velikim brojem davalaca i otvorilo mogućnost lečenja za one koji su oboleli od leukemije i drugih malignih bolesti, a nemaju odgovarajućeg davaoca među članovima porodice. Jer, naći dve iste osobe vrlo je kompleksan proces. Potrebno je ispitati oko milion davalaca, pa mogu proći i godine dok se ne pojavi bolesnik koji je podudaran sa njima. Zato su napravljeni registri koji predstavljaju baze prijavljenih ljudi i onda se donor nađe, recimo, negde u Jermeniji. Podudarnost se može utvrditi kod osoba različite etničke pripadnosti, nacionalnosti, različite boje kože…
——————————————————–
Matične ćelije iz pupčane vrpce
Vađenje matičnih ćelija iz pupčanika (umbilikalna krv) je bezbolan proces i ne postoji rizik za majku i dete. Zbog toga je porođaj jedinstvena i neponovljiva prilika za prikupljanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Pohranjivanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta najbolje je osiguranje za budućnost. Ukoliko mu ikada u životu budu potrebne matične ćelije za lečenje moći će da koristi svoje vlastite koje mu sto posto odgovaraju, a mogu ih koristiti i članovi uže porodice ukoliko se pokaže da im odgovaraju.
——————————————————–
Postoji rizik od odbacivanja
Nakon transplantacije pacijent obično dve do tri nedelje provodi u sterilnim uslovima dok matične ćelije ne počnu da se reprodukuju i imunitet krene da se vraća u normalu. Pri tome uvek postoji rizik od odbacivanja transplanta. Da bi se jedna transplantacija nazvala uspešnom, treba da prođe najmanje godinu dana od transplantacije, a nekada i duže, u zavisnosti od pratećih komplikacija. U slučaju povratka bolesti (odbacivanja transplanta), postupak se može ponoviti, ali se rizici uvećavaju.
——————————————————–
Informacije i na sajtu
Davaocima MĆH se daju detaljne informacije o medicinskoj proceduri i predočavaju mogući prateći simptomi, iako su oni veoma retki. Davalac kroz razgovor sa stručnjacima i putem pisane brošure odlučuje na koji način želi da da MĆH. To se u našoj zemlji radi samo u dve specijalizovane ustanove, na VMA i Institutu za majku i dete u Beogradu, pod nadzorom tima stručnjaka sa iskustvom u radu sa davaocima. Svaka osoba koja želi da se prijavi u Registar može da se informiše o tome šta znači biti davalac kostne srži, o načinima davanja, proceduri i mogućim rizicima davanja MĆH, kao i o mogućim ishodima transplantacije, a sve neophodne informacije dostupne su u pisanim brošurama i na internet stranicama Registra (www.rdks.org.rs).
