O meni
Ja sam mama, supruga, ćerka, sestra, psiholog, zadovoljna žena koja voli svoju porodicu, svoj posao, ljude i život. Volim more, sunce, prirodu, plivanje i ples.
Urednica sam roditeljskog portala Bebac koji je učinio da moj posao bude pre svega zadovoljstvo. Sjajan je osećaj kad znaš da si na pravom mestu i u pravo vreme.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Doroteju sam rodila nedelju dana pre mog 33 rođendana. Sigurna sam da je baš to vreme, za mene bilo pravo.
Sećam se da je u tada celo moje telo želelo bebu kao i ja celim svojim bićem.
Upravo ta želja pomogla mi je da se snađem u roditeljskoj ulozi uprkos tome što nije sve bilo baš onako kako sam zamišljala i očekivala.
Želela sam prirodan porođaj, da se porađam noću u tišini i da se ne razdvajam od svoje bebe. Carski rez i razdvajanje u porodilištu mi je baš teško palo i bilo je potrebno vreme kao i puno maženja i ljubavi kako bi obe prebrodile taj stres.
Nakon carskog reza obično idu i problemi sa dojenjem. Ne znam da li sam ikada u životu bila upornija nego tada. Uz sve prepreke, kontradiktorne savete, komentare o nedovoljnoj količini mleka, uvučenim bradavicama i sl.. mogu sa ponosom da kažem da sam dojila čitava 22 meseca. Jednostavno nije postojala opcija da ne uspem!
Dorotejina prva godina za mene je bila najlepša godina u mom životu i zaista mislim da svaka mama treba da iskoristi taj period da se dobro poveže sa bebom jer kasnije sve ide mnogo lakše.
Zatim su se zaređale i neke druge stvari koje nisam očekivala. Otkaz posle porodiljskog, odlazak moje majke, samo su neke od njih.
Moć žene koja postane majka je neverovatna i pomera sve granice snage koje nismo ni znale da imamo.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Sećam se svojih dvadesetih i jednog trenutka u kojem sam razmišljala o braku i roditeljstvu. Tada su mi kroz glavu prolazile misli poput: „ako sad dobijem bebu propustiću sledeću sezonu salsa festivala u Rovinju“. Jasno je da to nije bilo pravo vreme.
Svaka žena u sebi ima više različitih Boginja, jedna je usresređena na posao, druga na putovanja i izlaske, ali u svakoj od nas postoji i jedna Demetra (boginja majka) koja čeka svoje vreme.
To vreme za svaku od nas je drugačije. Idealno je kad se sve boginje u nama dogovore i kad sve ostale budu zadovoljene ili pristanu na to da malo pričekaju, pre dolaska bebe na svet.
U trenutku kad sam saznala da ću postati majka, nikakvo putovanje, posao ili bilo šta drugo nije moglo da se meri sa tim, sve je bilo već viđeno, isprobano i dosadno.
Velika dobit roditeljstva u tridesetim je i ta što već imamo dovoljno iskustva i čvrsto stojimo na svojim nogama. Kao što je to bilo i u mom slučaju, mnoge stvari ne budu baš onakve kakvim smo ih zamislile.
Nespremne i nedovoljno zrele takvi izazovi nas kao oluja šamaraju. Sva ona iskustva kroz koje smo prošle ipak stvaraju neko korenje pa uz još dodatnu snagu roditeljstva retko koji vetar može da nas pomeri iz mesta.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Na početku je sve smešno počev od nas samih. Mada nam u tom trenutku to ne izgleda ni malo duhovito. Roditelji su stari koliko i njihovo dete, samo to često zaboravimo. Pa tako smotani smejemo se sami sebi jer na primer čekaš da beba zaspi da malo odmoriš, a onda sediš i gledaš je kako spava i sve jedva čekaš da se probudi. Pa sva ona pitanja, da li je jela, koliko je jela, da li da je budim ili da je pustim da spava i da li sve radim kako treba? Tek kad sam nekako stasala u ulozi mame, otklonila sve strahove i dileme, počela sam da se od srca smejem njoj, njenim grimasama, osmesima, prvim koracima… pa onda opet sebi kad sam čula to prvo „mama“. Znaš da to baš i ne znači mama ali se opet malo upiškiš od sreće!
A sada, sa skoro 4 godine, Doroteja je nepresušan izvor različitih „provala“ bez kojih ni jedan dan ne bi bio toliko zabavan.
U fazi smo negodovanja koje u njenom slučaju izgleda tako što kad nije po njenom počne da se kmezi sa sve „Ali mama ja sam to sad baš jako želela“ (npr crtani film kad treba da ide na spavanje) ili „Ali ovo mi je najbolji rođendan“ (kad treba da krenemo kući sa rođendana).
Naučili smo i da spremamo igračke sa sve „Mojam bizo da pokupim da se ne ljutiš“. „Treba da pokupiš da ne bude nered, a ne da se ja ne ljutim“. „Dobo, dobo, da ne odnese veštica“ .
Kad je vreme za spavanje tada se naprasno pojave svakakve fiziološke potrebe pored toga što je baš sada „omiljeni“ crtać na redu.
D: „Mama ja sam jakoo gladna“
J: „Ali Doro, rekla si malo pre da te boli stomak“
D: „Ali ne boli više. Moj stomak sada viče da sam jako, jako gladna“.
Detinjarijama sam bila jako zahvalna na onom sakupljanju dečijih reči jer sam dobila priliku da zabeležim reč PATUJA koju danima nismo mogli da odgonetnemo šta je.
Uglavnom, sa četvorogodišnom curicom svaki dan je prava PATUJA! 😊
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Na pitanje kada je vreme za bebe, postoje dva odgovora: nikad i uvek! Nikad nećeš biti dovoljno spremna, nikada nećeš bas sve završiti, nikada on neće biti najsavršeniji partner na svetu, ali kad god da beba dođe sve će se nekako poslagati i prilagoditi.
Ono što bih ja svakako savetovala svim ženama u 21.veku jeste planiranje trudnoće. „Ups desilo se“ je situacija koja je sama po sebi stresna i u kojoj šta god da odlučiš – pogrešićeš.
Pored unutrašnjeg dogovora koje same sa sobom vodimo, važno je razgovarati i sa partnerom i proveriti koliko je on spreman. Sve ono što smo izgradili u vezi unosimo u brak i porodicu. Zato ako ste nezadovoljne – ne zavaravajte se oko toga da će beba popraviti stvar jer neće.
I opet, sve to može. Danas posebno. Može i beba bez posla i bez partnera i bez završenog fakulteta ali je tako zaista teško i na to treba biti spreman.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo nas uči odrastanju u svakom smislu te reči. Preko noći postajemo odgovorniji za sebe i svoj život jer znamo da smo nekome potrebni i da taj neko zavisi od nas. Uz to postajemo i odgovorni za jedan nov život, za dete od kojeg treba stvoriti čoveka.
Doroteja mi je pre svega pomogla da još bolje i dublje upoznam sebe, svoje snage ali i slabosti.
Naučila me je da život sa sobom nosi razne situacije i da ga moraš prigrliti i kad je teško gotovo isto kao i kad je sve sjajno.
Još uvek me uči strpljenju ali priznajem da sam tu malo teži učenik. (Bože daj mi strpljenja ali odmah)
Najvažnije u odnosu roditelj – dete je odnos roditelj – dete. Nema recepta i nema pravila. Svako dete je jedinstvena ličnost i samo nas dete može učiti roditeljstvu.
Ni 101 knjiga o roditeljstvu neće nam pomoći ako ne menjamo nas same. Uz bezuslovnu ljubav, odnos, interakciju sa detetom i vreme koje provodimo sa njim mi učimo da budemo bolji ljudi, a samim tim i bolji roditelji.
Da bismo to postigli treba da težimo tome da budemo celi, zadovoljni na svim drugim poljima, a tu pre svega mislim na partnerski odnos, društveni život ali i zadovoljstvo poslom.
Mi smo detetov prozor u svet. Da li će dete ovaj svet videti kao sigurno mesto za život, zavisi od toga kako ga mi vidimo.
Izvor: Detinjarije.com
