Majke i očevi koji teže savršenstvu čine svojoj deci više štete nego koristi

Kao rezultat toga deca će se osećati kao da njihovi roditelji nisu zadovoljni s njima.

Većina ljudi ima sliku savršenog roditelja – osobe koja je uvek blizu kad deca trebaju pomoć u pisanju zadataka, kad ih treba staviti u krevet i dobro “ušuškati” naveče, koja se nikada ne razljuti na njih, ne viče i nikad ne propušta dečije priredbe i roditeljske sastanke. Naravno, ovakvi roditelji ne postoje.

Ako su i približno takvi, to ponekad ima preveliku cenu za njih i za njihove porodice. Majke i očevi koji teže savršenstvu, upravo suprotno, čine svojoj deci više štete nego koristi. Naime, roditelji koji ne mogu tolerisati svoju nesavršenost često ne mogu ni dečiju. Kao rezultat toga deca će se osećati kao da njihovi roditelji nisu zadovoljni s njima.

Neki roditelji ne tolerišu nedostatke jer mešaju svoj i dečji identitet – oni misle “Ako je naše dete uspešno, i mi smo uspešni”. Često zbog nekog neuspeha dece, oni misle da su loši roditelji i brinu o tome “što će drugi ljudi reći”. Poruka da deca treba da budu savršena može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su: narušavanje samopoštovanja, duboki osećaj neuspeha ili zadržavanja ljutnje. Kad govorimo o perfekcionistima, pri tom ne mislimo na ljude koji drže do visokih standarda – visoki standardi mogu pomoći roditeljima da omoguće svojoj deci dobar život. Ovde pre svega mislimo na one ljude koji očekuju savršenost od sebe ili drugih i kad to ne postignu nemilosrdno su prestrogi prema sebi. Za perfekcioniste nema sredine: ili moraju postići savršenstvo ili se smatraju apsolutnim gubitnicima. Zbog toga zapravo ne doživljavaju mnogo zadovoljstva ili sreće u životu.

Našu kulturu uvelike prožima mit da moramo biti savršeni ili ćemo izneveriti našu decu. Naravno, postoje i neke očigledne prednosti pri pokušaju da se bude najbolji. To često znači da se roditelji posebno trude kako bi dobro obavili posao i čini se da sve odlično funkcioniše. Kada je u kući perfekcionista, svi poslovi se obavljaju glatko. Ručak se skuva, domaći zadatak napiše, dresovi operu pre utakmice. Međutim, ovo može dovesti do osećanja da je svakodnevni život tek lista sveg onog što se treba ili mora napraviti, što brzo umara, a ovi roditelji uz to često misle kako “uvek možemo biti još bolji”.

Posledice za decu

Poslovni ljudi su naviknuti da imaju osećaj kontrole u svom poslu. Kad shvate kako malo kontrole imaju nad svojom decom, mogu se osećati prilično frustrirano i bespomoćno. Setite se situacija kad ste bili besprekorno obučeni i spremni za odlazak na posao, a dete je povratilo po vama. Ili ako morate otrčati u trgovinu po mleko, a vaše dete odabere baš to vreme za svoj napad besa. To je dovoljno da se roditelj perfekcionista snažno uznemiri.

Očevi često teže perfekciji na puno drugačiji način nego što to majke čine. Znaju postavljati nemoguće kriterijume za dečji uspeh, naročito na području obrazovanja i sporta, i znaju biti veliki kritičari. Za njihovu decu, pogotovo dečake, ovo može uzrokovati tragične posledice. Osećaju se kao da se nikad neće moći prilagoditi visokim roditeljskim očekivanjima, što je naročito često kod sinova uspešnih očeva. Oni se ne uključuju u “trku” zato što osećaju da nikad neće moći pobediti, tj. ispuniti očeva očekivanja. Jednostavno je za njih previše stresno i pokušati. A onda droga postaje «najlakši» put do sreće…

Stručnjaci se slažu da roditeljsko savršenstvo – teranje dece da se upišu u najbolju školu, da budu mršava, popularna, da budu najelegantnija na baletu, najbolja u fudbalu – vrlo često ima dubok uticaj na decu. Deca će tada krenuti u jedan od dva ekstrema – ili će se identifikovati sa samokažnjavajućim perfekcionističkim stavom i prihvatiti ga kao svoj ili nasuprot tome neće prihvatiti takav stav i postaće buntovnici. Ovo buntovništvo može dovesti do toga da deca počnu konzumirati drogu i alkohol, kretati se u lošem društvu ili namerno podbacivati u školi kao tinejdžeri. Deca koja se poistovete s ovim roditeljima i sama teže savršenstvu, osećaju stres jer žele udovoljiti svojim roditeljima. Taj pritisak ih može pratiti ceo život. Uvek će u sebi nositi glas majke ili oca koji od njih traže nešto što oni nikako ne mogu postići. Smatra se da roditeljski pritisak može biti jedan od razloga što su samoubistva adolescenata u sve većem porastu. Deca osećaju da ih ne cene po onome što stvarno jesu, već po onome što postižu i postaju depresivna što može dovesti do suicida.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: